Solgar Srbija

Day: September 30, 2024

  • Poveznica zdravlja mozga i srca

    Poveznica zdravlja mozga i srca

    Vodeći uzrok smrti u Evropi i svetu su bolesti srca i krvnih sudova, odnosno ishemijska bolest srca i moždani udar.3 Oko četvrtine moždanih udara je kardijalne etiologije.1 Srce i mozak povezaniji su nego što bismo verovatno mislili.

    Povezanost na biološkom nivou

    Srce je naš vitalni organ čija je jedina zadatak da pumpa krv. Ono pumpa krv u pluća kako bi se obogatila kiseonikom, a zatim krv obogaćenu kiseonikom potiskuje u telo. Tako krv svakom tkivu u telu isporučuje potreban kiseonik i hranljive materije, a uklanja štetne, otpadne materije iz tkiva. Poremećaj u cirkulaciji i nedovoljno snabdevanje kiseonikom uzrokuju oštećenje nervnih ćelija. S druge strane, kontrakcija mišićnih vlakana u srcu kontrolisana je autonomnim nervnim sistemom pri čemu simpatički deo sistema ubrzava rad srca, a parasimpatički ga usporava. 9

    Zajednički faktori rizika

    Sve ono što oštećuje krvne sudove i cirkulaciju utiče i na mozak. Faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti su mnogobrojni. Upravo se neprikladna ishrana navodi kao važan faktor morbiditeta i mortaliteta mnogih bolesti pri čemu se taj rizik povećava zbog nedostatka fizičke aktivnosti.4 Takve navike uzrokuju gojaznost koja, uz pušenje, hipertenziju, dijabetes i dislipidemiju, značajno doprinosi zajedničkim faktorima rizika za razvoj srčanih bolesti, a kao posledica toga i bolesti mozga.8

    Uticaj fizičke aktivnosti

    Uticaj fizičke aktivnosti na zdravlje srca i mozga je ogroman. Fizička aktivnost doprinosi promenama na molekularnom, ćelijskom i strukturnom nivou mozga. Stvaraju se novi krvni sudovi i moždane ćelije te se povećava sposobnost prilagođavanja mozga na nove uslove. Na kognitivnom nivou poboljšavaju se procesi učenja, pamćenja i izvršnih funkcija. Uz to, redovna fizička aktivnost pozitivno deluje na san, raspoloženje i regulaciju stresa.2 S druge strane, aktivne osobe imaju manji rizik od težih bolesti i smrti od srčano-žilnih bolesti. Fizička aktivnost je najbolji preventivni način sprečavanja mnogih hroničnih nezaraznih bolesti. Prema preporukama, odrasla osoba trebalo bi da ima najmanje 150 do 300 minuta aerobne fizičke aktivnosti nedeljno. Za još bolje rezultate, barem dva puta nedeljno potrebno je izvoditi vežbe za jačanje svih mišićnih grupa.3

    Uticaj pravilne ishrane i suplementacije

    Mozak troši oko 20% ukupnog energetskog unosa te su mu potrebne sve hranljive materije. Nepravilan odabir namirnica, veliki unos soli te zasićenih masnih kiselina doprinosi razvoju i pogoršanju bolesti. U prevenciji raznih hroničnih nezaraznih bolesti ističe se mediteranski način ishrane. Mediteranska ishrana, poznata kao zlatni standard ishrane, uključuje namirnice visoke nutritivne gustine. Karakteriše je unos sezonskih i svežih namirnica s visokim udelom voća i povrća, orašastih plodova, integralnih žitarica, ribe, maslinovog ulja te umerena konzumacija crnog vina.4,5 Temelj mediteranske ishrane je veći unos nezasićenih masnih kiselina. Naš organizam ih ne može stvoriti, već je adekvatan unos potrebno obezbediti određenim namirnicama poput plave ribe, maslinovog ulja, semenki…6 Pritom su posebno važne omega-3 masne kiseline (eikozapentaenska i dokozaheksaenska kiselina), koje doprinose normalnoj funkciji srca smanjenjem triglicerida, modulacijom upale i blagim antihipertenzivnim učinkom. Poznate su po svojim pleiotropnim efektima uključujući i doprinos normalnom održavanju funkcije mozga te povoljno deluju na pamćenje i raspoloženje.7 Potreban dnevni unos je 250 mg, no današnjim načinom ishrane često nije zadovoljen. Zato su dodaci ishrani koji sadrže riblje ulje vredan izvor omega-3 masnih kiselina jer svojim sastavom i kvalitetom proizvodnje zadovoljavaju potrebe mnogih ljudi.

    Zapamtite, nikada nije kasno početi uvoditi nove navike i pozitivne promene u život. Male promene, iako se katkad čine beskorisne i njihov uticaj neće biti odmah vidljiv, itekako mogu biti prekretnica za zdravlje vašeg srca, a time i celog organizma.

    1. https://hrcak.srce.hr/file/399851, pristupljeno 28. avgusta 2023.
    2. https://www.hzjz.hr/sluzba-promicanje-zdravlja/europski-tjedan-mentalnog-zdravlja-tjelesna-aktivnost-cuva-zdravlje-naseg-mozga/, pristupljeno 28. avgusta 2023.
    3. https://www.hzjz.hr/sluzba-epidemiologija-prevencija-nezaraznih-bolesti/zdravlje-srca-i-tjelesna-aktivnost/ , pristupljeno 28. avgusta 2023.
    4. https://vitamini.hr/blog/mediteranska-prehrana-ukusna-a-tako-zdrava-13364/, pristupljeno 28. avgusta 2023.
    5. Šarić, Tonka, Dinko Zima, i Marija Marketanović Hadžić. “Uticaj mediteranske ishrane i fizičke aktivnosti u održavanju zdravlja.” Zbornik radova Međimurskog veleučilišta u Čakovcu 8.2 (2017): 107‒11
    6. https://vitamini.hr/hrana-i-zivot/top-dijete/mediteranska-prehrana-2827/2., pristupljeno 28. avgusta 2023.
    7. http://www.inpharma.hr/index.php/news/47/19/Omega-3-masne-kiseline-mehanizmi-djelovanja-i-ucinci-na-zdravlje , pristupljeno 29. avgusta 2023.
    8. Uršulin-Trstenjak, N., Levanić, D. i Hasaković-Felja, M. (2015). Gojaznost kao faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih/koronarnih bolesti. Tehnički glasnik, 9 (2), 230‒234.
    9. https://www.hemed.hr/Default.aspx?sid=18416, pristupljeno 31. avgusta 2023.

    * EPA i DHA doprinose normalnoj funkciji srca.

    * DHA doprinosi normalnom održavanju funkcije mozga.

  • Kardiovaskularno zdravlje i omega 3 masne kiseline

    Kardiovaskularno zdravlje i omega 3 masne kiseline

    Kardiovaskularno zdravlje

    Kardiovaskularne bolesti (KVB) vodeći su uzrok prevremenog obolevanja i smrtnosti širom sveta. One zahvataju srce i krvne sudove. U najvećem broju slučajeva kardiovaskularne bolesti nastaju odlaganjem masnih naslaga u zidovima krvnih sudova u procesu zvanom ateroskleroza. Kako taj proces napreduje, nastaju plakovi. Plakovi su skloni pucanju, nakon čega se na njima stvara ugrušak. Taj ugrušak tada može delimično ili u potpunosti začepiti krvni sud, što može dovesti do srčanog ili moždanog udara. Kardiovaskularne bolesti su koronarna bolest srca, infarkt miokarda, moždani udar, aritmija, srčana slabost. Činioci rizika na koje ne možemo uticati su pol, uzrast i genetsko nasleđe, a činioci na koje možemo uticati su pušenje, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, prekomerna upotreba alkohola, dijabetes tip 2, hipertenzija, dislipidemija, gojaznost.

    Preporuke za smanjenje KVB su prestanak pušenja, održavanje zdrave telesne težine, redovna fizička aktivnost i uravnotežena ishrana. Smernice za uravnoteženu ishranu su visok unos voća i povrća, unos vlakana i integralnih žitarica, mahunarki i orašastih plodova, ograničenje unosa mesa, posebno crvenog, i dovoljan unos ribe (prema preporukama American Heart Association 1–2 obroka nedeljno). 5,6,7,8,12

    Izvori omega-3 masnih kiselina

    Dve glavne kategorije višestruko nezasićenih masnih kiselina, koje razlikujemo prema položaju dvostruke veze, su omega-3 i omega-6. Tri najvažnije omega-3 masne kiseline su EPA (eikozapentaenska kiselina), DHA (dokozaheksaenska kiselina) i ALA (alfa-linolenska kiselina). EPA i DHA su dugolančane omega-3 masne kiseline najviše prisutne u ribi, masnoj ribi (losos, tuna, haringa, skuša, sardina) te algama i plodovima mora. ALA je srednjelančana omega-3 masna kiselina prisutna u hrani biljnog porekla i biljnim uljima. Najvažniji izvori su semenke, orašasti plodovi, laneno i sojino ulje. 1,2,3,4,5

    Delovanje omega-3 masnih kiselina

    Efekti omega-3 masnih kiselina uslovljeni su različitim mehanizmima. EPA i DHA ugrađuju se u fosfolipide ćelijskih membrana te posledično menjaju sastav i funkciju membrane, ekspresiju gena i sintezu eikozanoida. Omega-3 indeks je parametar koji pokazuje nivo EPA i DHA u ćelijskim membranama eritrocita, izražen kao procenat ukupnih masnih kiselina. Indeks manji od 4 % može ukazivati na veću pojavnost bolesti srca i krvnih sudova, dok je indeks veći od 8 % povezan sa najnižim rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti.

    Studije pokazuju da omega-3 masne kiseline deluju antihipertenzivno, antiinflamatorno, antiaritmijski, antiagregaciono, utiču na pojedine aspekte srčane funkcije te na smanjenje triglicerida. Omega-3 imaju više antiinflamatornih efekata, a upala je rizik za početak razvoja ateroskleroze. EPA i DHA deluju na medijatore upale; prema istraživanjima smanjuju CRP, interleukin-6 i TNF-α. Glavni efekat omega-3 masnih kiselina jeste snižavanje triglicerida. Visoke koncentracije triglicerida u krvi predstavljaju faktor rizika za aterosklerozu i kardiovaskularne bolesti. Dokazano je da uzimanje viših doza EPA i DHA (3–4 g/dnevno) može smanjiti nivoe triglicerida za 25 do 50 %. FDA je odobrila dozu od 4 g dnevno, uz nadzor lekara, za terapiju hipertrigliceridemije. 1,2,3,4,9,10,11

    Suplementi omega-3 masnih kiselina

    Prema preporukama, dnevni unos EPA + DHA trebalo bi da bude oko 250 mg dnevno za održavanje normalne funkcije srca. Preporučenu dnevnu količinu trebalo bi primarno uneti uravnoteženom ishranom, ali kada to nije moguće, razmatra se uvođenje suplemenata. Na tržištu se mogu pronaći preparati koji sadrže EPA i DHA različitih oblika i doza; mogu sadržati riblje ulje, ulje jetre bakalara, ulje krila i ulja lososa. Važno je da preparat bude visoke čistoće i

    koncentracije, što omogućava maksimalnu apsorpciju. Solgar omege prolaze proces hladnog prešanja i purifikacije kojim se odstranjuju teški metali, pesticidi, polihlorovani bifenili i dr. Solgar Omega-3 kapsule dobijene su procesom molekularne destilacije, čime se uklanja živa. Rezultat su proizvodi izuzetno visoke čistoće i koncentracije. 2,3,10

    Solgar Omega-3 caps a60

    Preporučena dnevna doza, 1 kapsula, sadrži:

    • 1000 mg ribljeg ulja, od čega EPA 160 mg i DHA 100 mg.

    Takav oblik može se preporučiti kod ishrane siromašne ribom, za prevenciju, te pojedincima bez kardiovaskularnih komplikacija.

    omega-3 article

    Solgar Omega-3 Double Strength caps a 30

    Preporučena dnevna doza, 1 kapsula, sadrži:

    • 1200 mg ribljeg ulja, od čega EPA 360 mg i DHA 240 mg.

    Ovaj oblik sa višim dozama EPA i DHA može se preporučiti pojedincima sa povišenim nivoima triglicerida, problemima sa cirkulacijom i prisutnim inflamatornim procesima.

    double strength article

    Solgar Full Spectrum Omega Salmon Oil

    Dobijen je od prečišćenog ulja norveškog lososa. Losos je jedan od najbogatijih izvora EPA i DHA, što ga čini izuzetno zdravim. Udeo EPA, DHA i drugih masnih kiselina i njihov odnos pronađen u Solgar Full Spectrum Omega Salmon Oil sličan je onom u divljem lososu. Sadrži ceo spektar omega masnih kiselina – 3, 5, 6, 7 i 9. Sadrži i vitamin D koji doprinosi normalnoj funkciji imunološkog sistema te karotenoid astaksantin koji ima antioksidativno delovanje. Zbog sinergijskog delovanja navedenih komponenti može se preporučiti kod kardiovaskularnih komplikacija, hipertenzije, dermatoloških problema (dermatitis, akne).

    U preporučenoj dnevnoj dozi, 2 kapsule, sadrži ulje lososa 2400 mg, od čega:

    1. 200 mg EPA
    2. 215 mg DHA
    3. 30 mg DPA
    4. 55 mg ostalih omega-3
    5. 130 mg omega-5 i 7
    6. 70 mg omega-6
    7. 420 mg omega-9
    8. 20 µg astaksantin
    9. 200 IU vitamin D

    omega salmon oil article

    Ida Barišić Novak, mag.pharm.

    1. Fish oil: Physiologic effects and https://solgarrs.salvustest.com/wp-content/uploads/2024/09/collagen-hijaluron-1.pngistration; Author: Dariush Mozaffarian, MD, DrPH Section Editor: Mason W Freeman, MD Deputy Editor: Sara Swenson, MD Literature review current through: May 2024. This topic last updated: Dec 05, 2023.

    2. Marine Omega-3 (N-3) Fatty Acids for Cardiovascular Health: An Update for 2020 by Jacqueline K. Innes and Philip C. J. Mol. Sci. 2020

    3. Annual Review of Pharmacology and Toxicology Pros and Cons of Long-Chain Omega-3 Polyunsaturated Fatty Acids in Cardiovascular Health Ivana Djuricic1 and Philip C.

    4. Omega-3 polyunsaturated fatty acids and cardiovascular diseases; Carl J Lavie, Richard V Milani, Mandeep R Mehra, Hector O Ventura

    5. Lipid management with diet or dietary supplements; AUTHORS: Christine C Tangney, PhD, Robert S Rosenson, MD SECTION EDITORS: Mason W Freeman, MD, David Seres, MD DEPUTY EDITOR: Sara Swenson, MD

    6. Hypertriglyceridemia in adults: Management; AUTHORS: Robert S Rosenson, MD, Robert H Eckel, MD SECTION EDITOR: Mason W Freeman, MD DEPUTY EDITORS: Susan B Yeon, MD, JD, Sara Swenson, MD

    7. Overview of primary prevention of cardiovascular disease; AUTHOR: Charles H Hennekens, MD, FACPM, FACC SECTION EDITORS: David Seres, MD, Freek Verheugt, MD, FACC, FESC DEPUTY EDITORS: Sara Swenson, MD, Susan B Yeon, MD, JD

    8. https://www.hzjz.hr/wp-content/uploads/2023/01/Kako-sprijeciti-kardiovaskularne-bolesti.pdf

    9. Dose-response effects of omega-3 fatty acids on triglycerides, inflammation, and endothelial function in healthy persons with moderate hypertriglyceridemia; Ann C Skulas-Ray, Penny M Kris-Etherton, William S Harris, John P Vanden Heuvel, Paul R Wagner, and Sheila G West

    10. Functional Lipids and Cardiovascular Disease Reduction: A Concise Review by Deborah O. Omachi, Alberta N. A. Aryee and John O. Onuh. Nutrients 2024.

    11. An Update on Omega-3 Polyunsaturated Fatty Acids and Cardiovascular Health by Andrew Elagizi, Carl J. Lavie, Evan O’Keefe, Keri Marshall, James H. O’Keefe and Richard V. Milani Nutrients 2021.

    12. https://www.plivazdravlje.hr/aktualno/clanak/33570/Rizik-za-razvoj-bolesti-srca.html

  • Jeste li alergični na sunce?

    Jeste li alergični na sunce?

    Uticaj sunčevih zraka na kožu sve je češće tema brojnih rasprava, a vrlo se često ističe njihov negativan efekat. Ipak, važno je naglasiti da, ako se sunčevoj svetlosti izlažemo razumno, ona može imati povoljan uticaj na mnoge kožne poremećaje poput psorijaze, atopijskog dermatitisa ili određenih oblika akni.1

    „Negativna” strana sunca

    Promene na koži nastale pod uticajem ultraljubičastih zraka nazivaju se fotodermatoze. „Alergija na sunce” nastaje kao imunska reakcija na UV zrake. Najčešće se manifestuje u vidu osipa praćenog svrabom. U težim slučajevima mogu se pojaviti mehurići čak i na delovima tela koji su pokriveni odećom. Češće pogađa žene, a reakcija se može javiti sa zakašnjenjem — dan ili dva nakon izlaganja suncu. Da bi se ublažila reakcija kože, preporučuju se obloge fiziološkim rastvorom, termalna voda i odgovarajući lekovi.2 Vrlo česta pojava su i hiperpigmentacijske fleke — tamne mrlje na koži različitih oblika i veličina — koje nastaju usled prekomerne proizvodnje melanina u određenim delovima kože.3

    Moć i uloga antioksidanasa

    Izlaganje suncu, odnosno UV zracima, podstiče stvaranje slobodnih radikala koji u većim količinama izazivaju oksidativni stres. Antioksidansi su supstance koje neutrališu višak slobodnih radikala i tako smanjuju i sprečavaju oštećenja ćelija.5 Karotenoidi su fitokemikalije koje dokazano pomažu koži da se brže i bolje prilagodi UV zračenju. Posebno se ističe beta-karoten koji smanjuje osetljivost kože na sunčeve zrake. Dokazano je da se usled izlaganja suncu koncentracija beta-karotena smanjuje. Da bi se postigao odgovarajući zaštitni efekat, beta-karoten je potrebno početi uzimati deset nedelja pre izlaganja suncu, ali ne treba preterivati jer tada koža može poprimiti žućkastu nijansu.6 U istu grupu spada i astaksantin — crveni pigment koji se nalazi u algama, rakovima i škampima. On ima 550 puta jače dejstvo od vitamina E i smatra se najmoćnijim od svih karotenoida.7,8 Pored karotenoida, antioksidativno dejstvo imaju i vitamini C i E, kao i minerali selen, bakar, mangan i cink.4

    Izaberi svoj faktor

    Veoma je važno poznavati svoj fototip kože, odnosno kako vaša koža reaguje na sunce. Pored toga, u obzir se uzima i boja očiju, kože i kose. Postoji ukupno šest fototipova kože, ali su u našem podneblju najčešća četiri tipa. Osobama čija je koža osetljiva na sunce, sklona alergijama, koje uvek izgore, a nikada ne potamne, i kod kojih se često javljaju bore, pege ili perutanje kože, preporučuje se kombinacija više antioksidanasa — poput Solgar Astaksantina i Solgar Advanced Antioxidant formule. Solgar Advanced Antioxidant sadrži kombinaciju vitamina, minerala i biljnih antioksidanasa koji dodatno pojačavaju efekat formule. Solgar Prirodni Beta-karoten je bolji izbor za kožu srednje osetljivosti koja lako tamni, ali ponekad izgori. Beta-karoten i antioksidansi deluju protiv oksidativnog stresa i na taj način smanjuju štetne efekte sunca. Naravno, njihova oralna upotreba ne zamenjuje upotrebu odgovarajućih preparata sa zaštitnim faktorom.4

    Iako se danas sve više govori o negativnim posledicama izlaganja UV zracima, ono je i dalje neophodno i ima brojne koristi. Ključ je u ravnoteži — a do nje se može doći uz uravnoteženu i raznovrsnu ishranu i zdrav način života. Potrebno je upoznati svoj faktor i na vreme pripremiti kožu — i spolja i iznutra.

    1. https://www.plivazdravlje.hr/bolest-clanak/bolest/65/Atopijski-dermatitis-znakovi-i-simptomi-bolesti.html, pristupljeno 26. aprila 2023.
    2. https://www.webmd.com/skin-problems-and-treatments/what-is-solar-urticaria, pristupljeno 26. aprila 2023.
    3. https://int.eucerin.com/skin-concerns/uneven-skin/hyperpigmentation, pristupljeno 26. aprila 2023.
    4. https://vitamini.hr/blog/vitaminoteka/pripremite-kozu-za-sunce-7326/, pristupljeno 25. aprila 2023.
    5. Addor FAS. Antioxidants in dermatology. An Bras Dermatol. 2017 May-Jun;92(3):356-362. doi: 10.1590/abd1806-4841.20175697.
    6. Stahl W, Sies H. β-Carotene and other carotenoids in protection from sunlight. Am J Clin Nutr. 2012 Nov;96(5):1179S-84S. doi: 10.3945/ajcn.112.034819.
    7. https://vitamini.hr/blog/vitaminoteka/astaksantin-mocni-pigment-s-tisucu-lica-13026/, pristupljeno 25. aprila 2023.
    8. Ito N, Seki S, Ueda F. The Protective Role of Astaxanthin for UV-Induced Skin Deterioration in Healthy People – A Randomized, Double-Blind, Placebo-Controlled Trial. Nutrients. 2018 Jun 25;10(7):817.

    *vitamin C doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa

    *vitamin E doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa

  • Kad početi hraniti kožu za boravak na suncu?

    Kad početi hraniti kožu za boravak na suncu?

    Oštećenja kože počinju već pri prvim izlaganjima sunčevim zracima, a štetni uticaji UV zračenja se tokom godina nagomilavaju — zato nikada nije prerano za zaštitu. Sunce blagotvorno deluje na naš organizam: podstiče stvaranje vitamina D u koži, jača telo, poboljšava raspoloženje i deluje antidepresivno. Ipak, prekomerno izlaganje, posebno ako je koža nepripremljena, ima štetne posledice — izaziva imunosupresiju, ubrzano starenje, alergije, a u najtežim slučajevima i tumore kože. Zaštita kože od sunca je izuzetno važna i obuhvata sve mere kojima se pokušava smanjiti štetno dejstvo sunčevih zraka na kožu. Dakle, neophodna je primena topičkih preparata, ali i oralnih nutrijenata koji, ako se koriste na vreme, imaju dokazano zaštitno dejstvo, što potvrđuju i brojna naučna istraživanja.1,3

    Spektar zraka koje ne vidimo, ali ih koža oseća

    Učestalost tumora kože je u stalnom porastu, a oko 80% njih izaziva ultraljubičasto (UV) zračenje, zbog čega se rizik od obolevanja može smanjiti kvalitetnom pripremom kože — pravilnom ishranom i uzimanjem odgovarajućih vitamina za kožu.2 Postoje tri glavne vrste UV zračenja: UVA, UVB i UVC. UVA zraci izazivaju starenje kože, stvaranje slobodnih radikala, fototoksične i fotoalergijske reakcije, a njihov intenzitet je gotovo isti tokom cele godine. UVB zraci su jači leti, dopiru dublje u slojeve kože, izazivaju opekotine, tamnjenje i oštećenja DNK. UVC zraci su najjači, ali ih, srećom, zaustavlja ozonski omotač. U novije vreme sve se više govori i o uticaju vidljive svetlosti — posebno kod hiperpigmentacija i pogoršanja određenih kožnih bolesti — kao i o infracrvenim (IR) zracima koji doprinose starenju kože i fotokarcinogenezi. Zbog promena u ozonskom omotaču intenzitet zračenja raste, a time i njegova štetnost, pa je briga o zdravlju kože neophodna.

    Antioksidansi kao podrška zaštiti kože

    Procenjuje se da najmanje 50% oštećenja izazvanih UV zračenjem nastaje zbog stvaranja slobodnih radikala, koji direktno oštećuju ćelijske membrane, lipide, proteine i DNK, što dovodi do ubrzanog starenja kože.3 Antioksidansi mogu neutralisati posledice delovanja slobodnih radikala i doprinose fotozaštiti kože jer smanjuju njihovo dejstvo i sprečavaju oštećenja. Međutim, potrebne su pravilno izbalansirane kombinacije antioksidansa kao što su astaksantin, beta-karoten, vitamini B kompleksa, selen i cink, zeleni čaj, piknogenol, omega-3 masne kiseline, vitamini C i E.4,5

    Astaksantin je lipofilni antioksidans koji pozitivno utiče na membrane i tkiva bogata lipidima. Ima preventivni efekat na fotoindukovane promene na koži, smanjuje upalne procese i poboljšava izgled i zdravlje kože. Astaksantin je čak hiljadu puta jači od vitamina C i deset puta jači od beta-karotena. Beta-karoten je najpoznatiji predstavnik karotenoida i deluje zaštitno protiv UV oštećenja, smanjuje oksidativni stres. Piknogenol ima fotoprotektivno, antioksidativno i protivupalno dejstvo, smanjuje opekotine i oštećenja kože od UV zraka. Vitamini C i E zajedno štite i vodene i masne delove ćelija, dok vitamini B grupe takođe pokazuju fotoprotektivni efekat. Minerali poput cinka, selena i mangana, zahvaljujući svom antioksidativnom delovanju, dodatno štite kožu, a fotozaštitno dejstvo pokazuje i silimarin.

    Da bismo mogli da uživamo u suncu, a da izbegnemo štetne efekte UV zraka, kožu treba pripremati već s početkom proleća i nastaviti tokom leta korišćenjem kvalitetnih i sveobuhvatnih formula koje sadrže astaksantin ili beta-karoten. Tako se može delovati preventivno ili ublažiti postojeća oštećenja, jer — koža sve pamti. Važno je pridržavati se uravnotežene i raznovrsne ishrane i zdravog načina života.

    Vlasta Orehovec, mag. pharm.

    1. Chen, A. C., Damian, D. L., Halliday, G. M. Oral and systemic photoprotection. Photodermatol Photoimmunol Photomed 2014; 30: 102‒111
    2. https://hrcak.srce.hr/file/191734
    3. González, S., Fernández-Lorente, M., Gilaberte-Calzada, Y. The latest on skin photoprotection. Clin Dermatol. 2008; 26:614–626
    4. Davinelli, S., Nielsen, M. E., Scapagnini, G. Astaxanthin in Skin Health, Repair, and Disease: A Comprehensive Review. Nutrients. 2018; 10(4):E522.
    5. http://www.inpharma.hr/index.php/news/1850/19/Nutritivna-fotoprotekcija
  • Tajni sastojak za poboljšanje muške plodnosti

    Tajni sastojak za poboljšanje muške plodnosti

    Znate li od kog zdravstvenog problema pati gotovo 10% svetske populacije, a o njemu se vrlo malo govori? Reč je o gotovo 70 miliona ljudi širom sveta koji pate od problema s plodnošću, od kojih je polovina muškarci1. Uzroci tih problema mogu biti i fizičke i psihičke prirode, a u nastavku donosimo ključne informacije o zaštiti muškog reproduktivnog zdravlja.

    Oksidativni stres glavni je neprijatelj reproduktivnog zdravlja

    Kako bi se povećala svest o muškom zdravlju, javnozdravstvene akcije tokom novembra posvećene su zdravstvenim problemima koji pogađaju muškarce, a jedan od njih je i muška plodnost2. Među glavnim uzrocima problema s plodnošću ističe se oksidativni stres. Visoki nivoi reaktivnih kiseoničnih vrsta (ROS) uzrokuju oštećenje DNK i oksidaciju proteina u spermatozoidima, a posledica toga su smanjena pokretljivost i lošiji kvalitet sperme. Onečišćenje iz okoline, loša i neuravnotežena ishrana i neuredan način života uzrokuju porast nivoa ROS-a3. Ostali rizični činioci muške neplodnosti su alkohol, pušenje i prekomerna telesna masa, a psihički stres dodatno smanjuje ionako narušenu funkciju muškog reproduktivnog sistema4.

    Spermatogeneza je proces koji se neprekidno događa, a jedan je element ključan

    Kada se u pubertetu prvi put dogodi mejotička deoba kojom iz spermatogonije u testisima nastaju spermatozoidi, počinje proces koji kod zdravih muškaraca traje neprekidno do duboke starosti5. Spermatogeneza podrazumeva više koraka u koje su uključeni različiti tipovi ćelija, hormoni, parakrini činioci, genski i epigenetski regulatori, ali i neki nutrijenti6. Među nutrijentima posebno mesto zauzima selen, mineral važan za proces spermatogeneze na više načina. Selen u membranama testisa deluje kao unutarćelijski antioksidans, a istovremeno ima zaštitnu ulogu u membrani epididimisa. Kao glavni deo selenoproteina važan je gradivni element muških polnih ćelija, a dodatno svojim antioksidacionim delovanjem štiti spermatozoide u poslednjoj fazi njihovog sazrevanja7. Metaanaliza iz 2019. godine pokazala je veliko poboljšanje kvaliteta sperme kod pacijenata s oligozoospermijom (smanjenim ukupnim brojem spermatozoida u ejakulatu) i astenozoospermijom (slabom pokretljivošću spermatozoida) nakon suplementacije selenom u dozi 100–200 µg na dan, što potvrđuje pozitivni uticaj selena na plodnost8. Dodatne zdravstvene koristi selena uključuju antioksidacionu zaštitu, pravilan metabolizam hormona štitne žlezde i normalnu funkciju imunog sistema*, a u tim procesima selen uglavnom učestvuje kao deo selenoproteina (npr. enzima glutation peroksidaze)9.

    Kako sprečiti probleme u vezi s plodnošću?

    Za postizanje optimalne plodnosti muškaraca potrebno je prevagnuti na stranu činilaca koji pozitivno utiču na muško reproduktivno zdravlje. Neke jednostavne navike može usvojiti svako, a one uključuju postizanje odgovarajuće temperature u testisima (oko 34 °C). Potrebno je izbegavati nošenje preuske odeće, dugotrajnu vožnju bicikla i odlazak u saunu4. Smanjenje telesne mase dvostruko povoljno deluje na mušku plodnost: povećava nivo testosterona i poboljšava kvalitet sperme10, a posebno povoljan učinak ima gubitak masti u području abdomena11. Takođe, hrana koja poboljšava zdravlje reproduktivnog sistema treba da bude bogata antioksidansima (cinkom, bakrom, selenom, vitaminima C i E) i dobrim mastima (omega-3 masnim kiselinama iz ribe, semenki i orašastih plodova)12. Pretjerana konzumacija alkohola u uskoj je vezi s neplodnošću, ponajviše zbog genotoksičnih učinaka na DNK i oksidativnog stresa13. Štetne materije duvanskog dima takođe negativno utiču na kvalitet sperme14; zbog toga su prestanak pušenja i smanjena konzumacija alkohola dobri načini kako poboljšati plodnost.

    Organski oblik selena u punoj dozi

    Selen u suplementima najčešće nalazimo u dva oblika: anorganskom i organskom. Organski oblici selena poput L-selenometionina pokazuju bolji stepen apsorpcije od anorganskih te ne pokazuju toksične učinke čak ni u dozama od 400 µg na dan15. Selen doprinosi normalnoj spermatogenezi* te je ključan sastojak za održavanje muškog reproduktivnog zdravlja.

    Muško zdravlje jednako je važno kao i žensko

    Reproduktivno zdravlje važan je deo celokupnog muškog zdravlja i wellbeinga uopšte. Zdrave životne navike i pravilna ishrana uz potporu ključnih nutrijenata poput selena pomažu da se ono održi na zadovoljavajućem nivou.

    Važno je držati se uravnotežene i raznovrsne ishrane te zdravog načina života.

    * Selen doprinosi normalnoj spermatogenezi, normalnoj funkciji imunog sistema, normalnoj funkciji štitne žlezde i zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.

    1. Fainberg, J., Kashanian, J. A. Recent advances in understanding and managing male infertility. F1000Res. 2019: 8:F1000 Faculty Rev-670.
    2. https://www.hzjz.hr/aktualnosti/movember-ili-brkati-studeni/, pristupljeno 23. oktobra 2023.
    3. Barati, E., Nikzad, H., Karimian, M. Oxidative stress and male infertility: current knowledge of pathophysiology and role of antioxidant therapy in disease management. Cell Mol Life Sci. 2020: 77(1):93–113.
    4. https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/17201-male-infertility, pristupljeno 23. oktobra 2023.
    5. https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=57404, pristupljeno 23. oktobra 2023.
    6. Neto, F. T., Bach, P. V., Najari, B. B., Li, P. S., Goldstein, M. Spermatogenesis in humans and its affecting factors. Semin Cell Dev Biol. 2016: 59:10–26.
    7. Boitani, C., Puglisi, R. Selenium, a key element in spermatogenesis and male fertility. Adv Exp Med Biol. 2008: 636:65–73.
    8. Buhling, K., Schumacher, A., Eulenburg, C. Z., Laakmann, E. Influence of oral vitamin and mineral supplementation on male infertility: a meta-analysis and systematic review. Reprod Biomed Online. 2019: 39(2):269–279.
    9. Mehdi, Y., Hornick, J. L., Istasse, L., Dufrasne, I. Selenium in the environment, metabolism and involvement in body functions. Molecules. 2013: 18(3):3292–3311.
    10. Suliga, E., Głuszek, S. The relationship between diet, energy balance and fertility in men. Int J Vitam Nutr Res. 2020: 90(5–6):514–526.
    11. Faure, C., Dupont, C., Baraibar, M. A., et al. In subfertile couple, abdominal fat loss in men is associated with improvement of sperm quality and pregnancy: a case-series. PLoS One. 2014: 9(2):e86300.
    12. Skoracka, K., Eder, P., Łykowska-Szuber, L., Dobrowolska, A., Krela-Kaźmierczak, I. Diet and Nutritional Factors in Male (In)fertility-Underestimated Factors. J Clin Med. 2020: 9(5):1400.
    13. Finelli, R., Mottola, F., Agarwal, A. Impact of Alcohol Consumption on Male Fertility Potential: A Narrative Review. Int J Environ Res Public Health. 2021: 19(1):328.
    14. Practice Committee of the American Society for Reproductive Medicine. Smoking and infertility: a committee opinion. Fertil Steril. 2018: 110(4):611–618.
    15. Ahsan, U., Kamran, Z., Raza, I., et al. Role of selenium in male reproduction – a review. Anim Reprod Sci. 2014: 146(1–2):55–62.
    16. https://ods.od.nih.gov/factsheets/Selenium-HealthProfessional/, pristupljeno 25. oktobra 2023.
  • Zdravlje štitnjače: savjeti i preporuke

    Zdravlje štitnjače: savjeti i preporuke

    Šta je štitna žlezda i čemu služi?

    Štitna žlezda je mala endokrina žlezda smeštena sa prednje strane vrata. Sastoji se od dva režnja povezana centralnim suženim delom, pa podseća na leptira. Štitna žlezda preko hormona trijodtironina (T3) i tiroksina (T4), koje luči u krv, utiče na gotovo sve metaboličke procese u telu. Ovi hormoni pomažu telu da koristi energiju, regulišu telesnu temperaturu i omogućavaju pravilan rad mozga, srca, mišića i drugih organa. Rad štitne žlezde kontrolišu hipotalamus i hipofiza. Najpre hipotalamus luči hormon koji oslobađa tireotropin (TRH), koji zatim stimuliše hipofizu da stvara hormon koji podstiče štitnu žlezdu (TSH) da proizvodi svoje hormone. Mehanizam kojim se reguliše nivo tireoidnih hormona je složen i zahteva zajedničko delovanje različitih faktora. Kada se ta ravnoteža poremeti, razvijaju se bolesti štitne žlezde. Faktori rizika za nastanak poremećaja rada štitne žlezde uključuju povećanu telesnu masu, migrene, lošu ishranu, genetiku, stres, pušenje, trudnoću i menopauzu.

    Život u ravnoteži sa „leptirom”

    Bolesti štitne žlezde danas predstavljaju jedan od najčešćih javnozdravstvenih problema i pogađaju milione ljudi širom sveta, naročito u reproduktivnom dobu. Učestalost poremećaja rada štitne žlezde kod žena je i do deset puta veća nego kod muškaraca, a čak do 60% obolelih nije svesno svojih tegoba.

    Bolesti štitne žlezde javljaju se usled promena u brzini lučenja hormona. Dva najčešća poremećaja su hipotireoza i hipertireoza.

    Hipotireoza je stanje smanjene funkcije štitne žlezde. Koncentracije hormona T3 i T4 su snižene, dok je nivo TSH-a povišen. Metabolizam u ćelijama, tkivima i celom organizmu se usporava, što dovodi do simptoma poput umora, iscrpljenosti, anksioznosti, depresivnih stanja, povećanja telesne mase, suve i grube kože, slabosti mišića i zatvora. To je po učestalosti druga endokrinološka bolest, odmah nakon dijabetesa, a simptomi se u početku teško uočavaju. Češće obolevaju žene i osobe starije od 60 godina.

    Hipertireoza je stanje u kojem dolazi do prekomernog stvaranja i lučenja hormona štitne žlezde, što ubrzava metabolizam u ćelijama, tkivima i celom telu. Koncentracije T3 i T4 su povišene, a TSH snižen. Simptomi hipertireoze su prekomerno znojenje, gubitak telesne mase, ubrzan rad srca, nervoza i razdražljivost, gubitak kose, slabost, loše podnošenje toplote, neredovne menstruacije i smanjen libido. Ovaj poremećaj se češće javlja kod žena, uglavnom između 20. i 50. godine života.

    Jedna od najčešćih bolesti nutritivnog porekla je uvećanje štitne žlezde ili gušavost, koje nastaje usled nedostatka joda u organizmu. Jod je neophodan za normalan rad štitne žlezde jer učestvuje u sintezi hormona i njihov je sastavni deo. U Srbiji se kuhinjska so jodira, pa su slučajevi gušavosti retki. Jod se nalazi u morskim plodovima, mleku i mlečnim proizvodima, puretini, belom luku, blitvi, krompiru i jajima. Dodatni unos joda preporučuje se u slučajevima gušavosti i hipertireoze, kao i kada se utvrdi njegov nedostatak u organizmu.

    Autoimune bolesti štitne žlezde nastaju zbog prekomerne reakcije imunog sistema, što se vidi kroz povišene koncentracije specifičnih antitela. Mogu uzrokovati hipotireozu (Hašimotov tireoiditis) ili hipertireozu (Grejvsova bolest).

    Selen je neophodan za štitnu žlezdu

    Najveća koncentracija selena (0,2 – 2 mcg/g) i selenoproteina u telu nalazi se upravo u štitnoj žlezdi. Čak i kada postoji manjak selena u organizmu, štitna žlezda pokušava da zadrži visoke koncentracije. Selen se vezuje za proteine koji učestvuju u pretvaranju tiroksina (T4) u aktivni oblik hormona trijodtironin (T3) i reguliše ćelijski ciklus. Selen je snažan antioksidans i neophodan je za rad enzima koji zavise od njega.1 Nalazi se u morskim plodovima (škampi, školjke), masnoj ribi (tuna, losos, bakalar), jajima, mesu, integralnim žitaricama, brazilskoj orahovini i drugim orašastim plodovima. Selen kao dodatak ishrani koristan je kod blažih oblika Hašimotovog tireoiditisa, za osobe koje uzimaju levotiroksin, kao i kada se ne unosi dovoljno hranom.1,4 Hašimotov tireoiditis je hronična autoimuna bolest koja izaziva hipotireozu i povećava nivo anti-TPO antitela koja oštećuju štitnu žlezdu.2,3 Studije pokazuju da selen u obliku selenometionina, u dozama od 80–200 mcg, tokom 3–12 meseci smanjuje anti-TPO antitela za 21–62%.2,3 Selen doprinosi zdravlju imunog sistema, štiti ćelije od oksidativnog stresa i doprinosi normalnoj funkciji štitne žlezde.4,7

    Da li stres i ishrana utiču na štitnu žlezdu?

    Stres i ubrzan način života značajno štete štitnoj žlezdi jer kada je telo pod stresom, hormoni štitne žlezde se kreću na granici dozvoljenih vrednosti, a sama žlezda se uvećava i „izgara“ od naprezanja. Štitna žlezda je organ koji upozorava telo da uspori kada je pod prevelikim stresom. U svakodnevni život treba uneti promene – nastojati da se smanji stres i preopterećenost. Preporučuje se fizička aktivnost, šetnja u prirodi i 30 minuta meditacije dnevno. Kvalitetan san je važan za smanjenje stresa i pravilan rad štitne žlezde. Ishrana treba da bude zdrava i uravnotežena, bogata proteinima, vitaminima, mineralima, omega-3 masnim kiselinama i složenim ugljenim hidratima. Potrebno je smanjiti unos šećera, kofeina, alkohola, kao i glutena, kvasca, kravljeg mleka i prerađene hrane. Kod hipotireoze se preporučuje povećan unos vlakana i dovoljan unos vode — do 2 litra dnevno.

    Individualni pristup lečenju

    Gotovo da ne postoji organ ili tkivo u telu na koje hormoni štitne žlezde ne utiču. Kako reguliše brojne metaboličke procese, čak i manji poremećaji u njenom radu mogu se manifestovati na različite načine u zavisnosti od životnog doba. Štitna žlezda je posebno osetljiva na promene u imunom sistemu. Farmakološko lečenje podrazumeva nadoknadu hormona ili smanjenje njihove prekomerne proizvodnje — to je osnov terapije. Važni faktori medicinske brige o osobama sa poremećajem rada štitne žlezde su promene načina života, ishrane, smanjenje stresa i kvalitetan san. Važno je slušati svoje telo, prepoznati simptome i iskoristiti ih kao znak da se odmorite. Mnoge studije pokazuju da osobe sa poremećajem rada štitne žlezde imaju niže nivoe određenih vitamina i minerala u poređenju sa zdravim osobama. Zato se preporučuje kvalitetna suplementacija selenom, cinkom, jodom, omega-3 masnim kiselinama, probioticima, vitaminima D i B kompleksa prema savetu lekara i individualnim potrebama.5,6

    Svrha suplementacije kroz dodatke ishrani jeste da se simptomi drže pod kontrolom i da se poboljša ukupni kvalitet života.

    Postignite sklad sa svojom štitnom žlezdom – birajte zdrav način života, uravnoteženu ishranu i kvalitetne suplemente.

    Vlasta Orehovec, mag. pharm.

    1. Duntas, L. H. Selenium and the Thyroid: A Close-Knit Connection. 2010 J Clin Endocrinol Metab 95: 5180–5188
    2. Gärtner, R., Gasnier, B. C., Dietrich, J. W., Krebs, B., Angstwurm, M. W. 2002. Selenium supplementation in patients with autoimmune thyroiditis decreases thyroid peroxidase antibodies concentrations. J Clin Endocrinol Metab 87:1687–1691
    3. Mazokopakis, E. E., Papadakis, J. A., Papadomanolaki, M. G., Batistakis, A. G., Giannakopoulos, T. G., Protopapadakis, E. E., Ganotakis, E. S. 2007. Effects of 12 months treatment with L-selenomethionine on serum anti-TPO levels in patients with Hashimoto’s thyroiditis. Thyroid 17:609–612
    4. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18686295/, pristupljeno 19. oktobra 2023.
    5. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/12884559/, pristupljeno 19. oktobra 2023.
    6. Margaret P. Rayman. Multiple nutritional factors and thyroid disease, with particular reference to autoimmune thyroid disease. Proceedings of the Nutrition Society 2019; 78:34–44
    7. Rayman, M. P. The importance of selenium to human health. The Lancet 2000;356:233–241
  • Zaštita i njega kože prije i nakon izlaganja suncu

    Zaštita i njega kože prije i nakon izlaganja suncu

    Zaštita i nega kože pre i posle izlaganja suncu Close-up of a person wearing a straw hat Description automatically generated Zaštita kože od sunca je imperativ i mora biti nezaobilazni deo naše dnevne rutine ne samo leti nego cele godine. Učestalost tumora kože u stalnom je porastu. Svake godine se u SAD dijagnostikuje više tumora kože nego svih ostalih tumora zajedno.1 Otprilike 80% njih uzrokuje ultraljubičasto zračenje (UV).2

    Negativan uticaj Sunčevih zraka

    Ultraljubičasto zračenje sastoji se od više vrsta zraka, a njihov uticaj na kožu je različit. UVA zrake prisutne su ceo dan i nesmetano prolaze kroz oblake, ali i staklo. Imaju veću ulogu u dugoročnom oštećenju jer prodiru u dublji sloj kože (dermis) i uzrokuju prevremeno starenje kože.3 Čak 90% starenja kože posledica je delovanja Sunčevih zraka.1 UVB zrake variraju tokom dana, a najjače su oko podne. Odgovorne su za dugotrajniju preplanulost, ali mogu prouzrokovati opekotine.3 Pet ili više opekotina udvostručuje pojavu melanoma.1 Oko je jedini organ koji omogućava izravan prodor svetlosti u telo. Oko 20% katarakte može prouzrokovati pretjerano ultraljubičasto zračenje te nastaju oštećenja oka. Sve više pažnje posvećuje se i negativnom delovanju ultraljubičastog zračenja na imuni sistem.3

    Kako pravilno zaštititi kožu?

    Fotoprotekcija je skup mera zaštite od navedenih štetnih učinaka. Važno je istaći da su deca posebno ugrožena grupa. Njihova koža je tanja i ima manju koncentraciju melanina pa Sunčeve zrake dopiru dublje nego kod odraslih osoba.

    Zaštita kože spolja

    Pravilna zaštita podrazumeva izbegavanje izlaganja Sunčevim zracima, posebno između 10 i 16 sati tokom najveće insolacije. Kako bismo se zaštitili, potrebno je nositi prikladnu odeću, kapu ili šešir sa širokim obodom tako da štiti lice, uši i vrat. Sunčane naočare moraju imati stakla koja pružaju 100% zaštitu od UVA zraka te biti u skladu s evropskim standardom zaštite i imati oznaku „CE”. Neizostavan deo je i pravilna upotreba odgovarajuće kreme sa zaštitnim faktorom. Naime, pokazalo se da svakodnevna upotreba kreme sa zaštitnim faktorom 15 ili više smanjuje starenje kože za 24%.1 Kremu je potrebno naneti 20 minuta pre izlaganja suncu ako sadrži hemijske filtere. Nakon dva sata ili nakon plivanja, brisanja peškirom potrebno je ponovo naneti kremu. Vrlo često se ne primenjuje dovoljna količina kreme. Potrebno je otprilike 35 ml zaštitnog sredstva da bi se prekrila površina celog tela odrasle osobe.3

    Zaštita kože iznutra

    Svakodnevno se u našem telu stvaraju slobodni radikali i to je sasvim normalna pojava. Naš organizam ih neutralizuje i tako sprečava daljnje štetne reakcije. No, zbog pretjeranog izlaganja ultraljubičastom zračenju proces stvaranja slobodnih radikala brži je od procesa neutralizacije te se oni nakupljaju. Tada postaju „opasni” jer druge molekule čine nestabilnim i pokreće se više štetnih reakcija (oksidativni stres). Na taj način naše ćelije postaju oštećene i nefunkcionalne. Mogu se vezati za genetski materijal pa nastaju i teža oštećenja. Kako bi se sprečile takve negativne posledice, važnu ulogu imaju antioksidansi. Oni su sekundarni protektivni činioci i vrlo su važni u fotoprotekciji.2,4

    Antioksidansi – pomoć u fotoprotekciji

    Antioksidansi neutralizuju i stabilizuju postojeće slobodne radikale i time smanjuju daljnje štetne reakcije. Uz to, sprečavaju nastanak novih štetnih spojeva. Postoje stotine supstanci koje mogu delovati kao antioksidansi, a ističemo samo neke od njih: vitamini (C, E, A), minerali (selen, cink…), karotenoidi (beta-karoten, astaksantin…), fenoli. Mnoge antioksidanse uglavnom unosimo hranom. Nalaze se u voću, povrću i začinima. Raznovrsnom ishranom i pravilnom pripremom namirnica obezbeđujemo dovoljne količine.4,5,6 Zbog svojih pozitivnih učinaka antioksidansi se nalaze u mnogim kozmetičkim preparatima, ali i u dodacima ishrani. Kako bi se osiguralo zaštitno delovanje, potrebno je početi uzimati odgovarajuće dodatke ishrani najmanje četiri nedelje pre pojačanog izlaganja Sunčevim zracima te tokom celog leta. U tome su vrlo dobar izbor Solgar Prirodni Beta-Karoten*, a Solgar Advanced Antioksidant** pruža sveobuhvatnu formulaciju različitih antioksidanasa od kojih su neki biljnog porekla. U zavisnosti od vašeg tipa kože, odnosno načina na koji vaša koža reaguje na sunce, svako može odabrati koji mu preparat odgovara.

    *Beta-karoten je provitamin vitamina A. Vitamin A doprinosi održavanju normalne kože i sluznica.
    **Sadrži vitamine B2, C, E, bakar, selen, mangan i cink koji doprinose zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.

    Nega kože posle izlaganja suncu

    Koža je nakon pojačanog izlaganja suncu suva, ponekad čak ispucala i gruba. Sve što se nanelo na kožu tokom dana trebalo bi uveče ukloniti. Tokom tuširanja nemojte koristiti sapune jer dodatno isušuju kožu. Kako bi koža zadržala elastičnost i zdrav izgled, posebnu pažnju potrebno je posvetiti njenoj hidrataciji i regeneraciji. Tu su izuzetno korisni preparati s dekspantenolom i hijaluronskom kiselinom. Ako nastanu blaže površinske opekotine, veoma dobar izbor su aloe vera gel ili riblja mast. Praktičan izbor su i termalne vode jer hlade, vlaže i time pružaju prijatan osećaj.7 Kako bi se umanjio učinak fotostarenja kože, preporučuje se dodatna suplementacija. Solgar Collagen Hyaluronic Acid Complex sadrži moćnu kombinaciju hijaluronske kiseline i kolagena. Takođe, u sastavu ima vitamin C koji doprinosi normalnom stvaranju kolagena za normalnu funkciju kože i zaštiti ćelija od oksidativnog stresa. Pozitivni učinci pravilne zaštite i nege kože možda nisu odmah vidljivi, kao ni štetne posledice Sunčevog zračenja, ali imajte na umu da koža sve „pamti”. Zato uvrstite barem neke, ako ne možete sve od spomenutih preporuka u svakodnevne rutine i koža će vam biti izuzetno zahvalna. Važno je držati se uravnotežene i raznovrsne ishrane i zdravog načina života.

    1. https://www.skincancer.org/skin-cancer-information/skin-cancer-facts/, pristupljeno 22. juna 2023.
    2. https://hrcak.srce.hr/file/191734, pristupljeno 22. juna 2023.
    3. https://www.who.int/news-room/questions-and-answers/item/radiation-the-known-health-effects-of-ultraviolet-radiation, pristupljeno 23. juna 2023.
    4. https://vitamini.hr/znanost-industrija/promo/antioksidansima-protiv-slobodnih-radikala-15356/, pristupljeno 23. juna 2023.
    5. https://www.hsph.harvard.edu/nutritionsource/antioxidants/, pristupljeno 26. juna 2023.
    6. Fernández-García, E. Skin protection against UV light by dietary antioxidants. Food Funct. 2014 Sep;5(9):1994-2003. doi: 10.1039/c4fo00280f. PMID: 24964816.
    7. Priručnik za samolečenje, CASI, Zagreb, 2017.
  • Važan čimbenik za odabir baš vašeg faktora

    Važan čimbenik za odabir baš vašeg faktora

    Sigurno ste primetili da su na društvenim mrežama trenutno popularna pitanja poput: ljudi, šta da radim da što bolje pocrnim ove sezone? I onda slede mnogi komentari o tome šta uzimati, raditi, piti i čime mazati telo. Međutim, da li je svaki dobijeni savet zaista prikladan za osobu koja postavlja pitanje? Svakako, poželjnije bi bilo pitati – kako da što zdravije potamnim? A idealno pitanje zapravo glasi: kako da svoju kožu što bolje zaštitim od neželjenih posledica izlaganja štetnom ultraljubičastom (UV) zračenju?

    Da bi odgovor bio što tačniji, prođimo zajedno tri važna koraka.

    1. Upoznajte svoju kožu

    Godine 1975. razvijen je koncept Fitzpatrickove lestvice. Ona određuje fototip kože u zavisnosti od količine prirodno prisutnog pigmenta melanina, reakcije na UV zračenje i sklonosti razvijanja opekotina od sunca, kao i rizika od razvoja raka kože. Zato je prvi korak u uspešnoj zaštiti – saznati kojem fototipu pripada vaša koža i uzeti to u obzir pri sledećem izlaganju sunčevim zracima. U našem podneblju najčešća su četiri fototipa, pri čemu fototip I karakterišu veoma svetla koža, kosa i oči, mogućnost samozaštite kože je izuzetno kratka i koža izgori već nakon nekoliko minuta izlaganja suncu, bez potamnjivanja. U fototip IV spadaju osobe s tamnom kosom i očima, čija se koža nešto duže opire UV zracima, ređe crveni, a lako tamni. Kratak upitnik koji će vam pomoći da otkrijete svoj fototip možete popuniti na stranici https://mysun.expert/#upitnik.

    Postoje, međutim, različita stanja i bolesti koje takođe utiču na otpornost i stanje kože. Razne dermatološke bolesti, imunski status, pa i lekovi koje uzimate mogu promeniti način na koji će se vaša koža ponašati tokom izloženosti UV zracima. Česta je i tzv. alergija na sunce koja se može pojaviti bez obzira na fototip kože. U takvim slučajevima posebno je važno posavetovati se sa lekarom ili farmaceutom koji će vas detaljno uputiti kako da smanjite rizik od neželjenih posledica.

    2. Osvestite svoje svakodnevne navike

    Nije svejedno u koje doba dana ili iz kog razloga boravite napolju. Iako je rizik od UV zračenja prisutan tokom celog dana, intenzitet izlaganja nije isti ako ste ceo dan na plaži ili samo predveče prošetate po kraju. Osobe koje rade na otvorenom trebalo bi da nose zaštitnu radnu odeću, a izložene delove kože redovno da mažu kremama s visokim zaštitnim faktorom. Dugotrajna vožnja automobilom takođe povećava rizik jer staklo dodatno reflektuje UV zračenje – slično je i tokom boravka na vodi ili pored vode. Tokom kratkotrajnog boravka u prirodi, ali u sunčanom delu dana, na primer dok vrtlarite ili trčite, ne smete zaboraviti dodatno da zaštitite izloženu kožu.

    3. Donosite najbolju odluku – zaštitite kožu iznutra

    Uravnotežena i zdrava ishrana izuzetno je važna. Sveže voće i povrće bogato je antioksidansima koji su neophodni u reakcijama koje se odvijaju u koži dok se ona brani od štetnog zračenja. Kvalitetni dodaci ishrani svakako su odličan način da koži obezbedimo dodatnu zalihu antioksidanasa i potrebnu zaštitu u sunčanom delu godine. Najpoznatiji prirodni antioksidans je vitamin C, zatim vitamini A i E. Tu su i cink, selen i mangan. Odbrambenu snagu kože posebno podržavaju karotenoidi, među kojima je najpoznatiji beta-karoten, koji spada čak i među antikancerogene supstance. To je crveno-narandžasti pigment i antioksidans koji se u telu pretvara u vitamin A. Međutim, zanimljivo je da se unos sintetičkog beta-karotena kod pušača povezuje s dodatnim rizikom od razvoja karcinoma. Zato je važno proveriti da li je beta-karoten koji unosimo zaista prirodnog porekla. Astaksantin, takođe karotenoid, prirodno nastaje u nekim biljkama i mikroalgama. Njegova antioksidativna aktivnost je čak do 40 puta jača od beta-karotena. Istraživanja su pokazala da redovan oralni unos astaksantina značajno povećava sadržaj vlage i elastičnost kože, a koristan je i kod atopijskog dermatitisa. U zavisnosti od stanja kože, redovnim unosom nekog od navedenih suplemenata ili njihove kombinacije pružamo koži dodatnu zaštitu iznutra.

    I tačan odgovor je… personalizovana suplementacija

    Sada kada znamo svoj fototip i razumemo koliki su naši konkretni rizici, lakše možemo odrediti nivo zaštite koji nam je potreban. Personalizovana suplementacija znači da pri odabiru dodataka ishrani uzimamo u obzir sve karakteristike naše kože. Kao što je svaka osoba jedinstvena, tako je jedinstvena i njena koža. Preporuka o „pripremi kože za sunce“ treba da bude individualna i da uzima u obzir sve faktore, stanja i specifičnosti kože, ali i navike i ponašanja osobe koja u toj koži živi.

    U odabiru suplementacije može vam pomoći farmaceut, a ovde pogledajte spisak apoteka koje sprovode besplatnu analizu stanja kože i određivanje vašeg fototipa.

    Andrea Puđak Kelčec, mag. pharm.

  • Pet čestih zabluda o zaštiti kože od sunca

    Pet čestih zabluda o zaštiti kože od sunca

    Zaštita kože od sunca iznutra nema smisla; ako sedimo u hladu, nećemo izgoreti; fototip kože zavisi samo od količine melanina; i slične tvrdnje na prvi pogled mogu delovati istinito. Međutim, u ovom tekstu ćemo razmotriti zašto to nije baš tako i dati preporuke o pravilnoj zaštiti kože od sunca.

    Zabluda #1: ne možemo izgoriti od sunca u hladu

    Ljudska koža je neprestano izložena ultraljubičastom (UV) zračenju. UV zračenje je oku nevidljivo, a odgovorno je za različite efekte na koži, od korisnih kao što je sinteza vitamina D, do štetnih poput pojave eritema, opekotina, poremećaja pigmentacije i, u krajnjem slučaju, pojave melanoma. Pritom su opasnije UV zrake kraćih talasnih dužina, odnosno UVB zraci, koji najčešće uzrokuju eritem ubrzo nakon izlaganja suncu (klasične opekotine od sunca). No ne treba zanemariti UV zrake većih talasnih dužina, tj. UVA zrake koje, za razliku od UVB zraka, ne mogu zaustaviti staklo ili suncobran. Iako su slabijeg intenziteta, i dalje mogu prouzrokovati eriteme na koži, a na molekularnom nivou uzrokuju nastanak reaktivnih kiseoničkih vrsta koje neizravno mogu oštetiti DNK1. Može se reći da u hladu ipak nismo potpuno zaštićeni od štetnog dejstva UV zračenja te se takođe moramo brinuti o primjerenoj zaštiti kože spolja i iznutra.

    Zabluda #2: fototip kože zavisi samo od količine melanina

    Melanin je tamni pigment čija je najvažnija uloga zaštita DNK u koži od štetnog dejstva UV zračenja. Iako osobe tamnije puti imaju veću količinu melanina u površinskom sloju kože, fototip kože ne zavisi samo od količine melanina. Boji kože doprinose i drugi pigmenti poput karotenoida, a postoje i različite vrste melanina i različiti načini na koje se on proizvodi i „pakuje“2. Popularne lestvice za određivanje fototipa kože ne temelje se isključivo na genetskim predispozicijama, nego i na drugim pokazateljima kao što su odgovor kože na izlaganje suncu i brzina tamnjenja. Najpoznatija je Fitzpatrickova skala. Na linku mysun.expert odgovaranjem na nekoliko kratkih pitanja možete saznati koji je vaš fototip kože i kako prilagoditi zaštitu kože od sunca sopstvenom fototipu.

    Zabluda #3: celodnevna zaštita kože od sunca nije moguća

    Kao što smo spomenuli, i u hladu možemo biti izloženi štetnom dejstvu UVA zraka, ali i reflektovanih UVB zraka od okolnih površina. Ako preparate sa zaštitnim faktorom ne nanosimo redovno i pravilno tamo gde je koža izložena suncu, nećemo biti zaštićeni ni na suncu ni u hladu. Upravo zato postoji sistemska fotoprotekcija koja nudi osnovni nivo zaštite od sunca od 0 do 24, ravnomerno raspoređen po celom telu. Dokazano je da neprestana primena β-karotena tokom najmanje deset nedelja postiže zaštitu od nastanka eritema prouzrokovanog suncem, neovisno o nanošenju preparata sa zaštitnim faktorom4. Zato možemo reći da je celodnevna zaštita kože od sunca moguća i da zaštita kože iznutra ima smisla.

    Zabluda #4: svaki tip kože možemo na jednak način štititi od sunca

    Budući da različiti fototipovi kože imaju različitu sklonost razvoju negativnih posledica UV zračenja, svaki fototip treba odgovarajuće štititi i suplementirati najbolje prilagođenim dodacima ishrani. Najsvetlija koža najosetljivija je na negativne efekte sunčeve svetlosti. Zato i traži najsnažniju zaštitu i proizvode najšireg spektra delovanja. Uz kreme s najvećim zaštitnim faktorom, za fototipove kože I i II preporučuju se svi najjači antioksidansi: astaksantin, β-karoten, vitamini C i E, cink, bakar, selen, piknogenol itd. Svi su sadržani u dva najsnažnija Solgarova proizvoda za pripremu kože iznutra – Solgar Advanced Antioxidant Formula i Solgar Astaxanthin.

    Zabluda #5: osobe tamnije puti ne mogu imati ozbiljne posledice od izlaganja suncu

    Mnogi misle da tamnijim fototipovima kože nije potrebna snažna zaštita, ali UV zraci mogu oštetiti i njih. Možda neće izgoreti odmah, no dugoročno nisu zaštićeni od pojave foto-starenja kože, različitih poremećaja pigmentacije, pa čak i melanoma5. Zato i njih treba primerno štititi i pripremati za izlaganje suncu prilagođenim suplementima. Za tip kože III preporuka je Solgar Beta-karoten, a za tip IV Solgar Advanced Antioxidant Formula.

    Iako ne možemo biti potpuno zaštićeni od štetnih efekata sunčevog zračenja, pravovremena zaštita spolja i suplementacija iznutra prilagođena fototipu kože najvažnije su mere koje možemo preduzeti.

    Za više informacija o našim proizvodima posetite Solgar stranice na Facebooku i Instagramu.

    1. Brenner, M., Hearing, V. J. The protective role of melanin against UV damage in human skin. Photochemistry and photobiology, 2008: 84(3):539–549.
    2. Stamatas, G. N., Zmudzka, B. Z., Kollias, N., Beer, J. Z. Non-invasive measurements of skin pigmentation in situ. Pigment Cell Res. 2004: 17:618–626.
    3. Gupta, V., Sharma, V. K. Skin typing: Fitzpatrick grading and others. Clinics in dermatology, 2019: 37(5):430–436.
    4. Köpcke, W., Krutmann, J. Protection from sunburn with beta-Carotene–a meta-analysis. Photochemistry and photobiology, 2008: 84(2):284–288.
    5. Passeron, T., Lim, H. W., Goh, C. L., Kang, H. Y., Ly, F., Morita, A., Ocampo Candiani, J., Puig, S., Schalka, S., Wei, L., Dréno, B., Krutmann, J. Photoprotection according to skin phototype and dermatoses: practical recommendations from an expert panel. Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology, 2021: 35(7):1460–1469.
  • Što sve trebamo znati o omega-3 masnim kiselinama

    Što sve trebamo znati o omega-3 masnim kiselinama

    Više od 40.000 objavljenih studija o omega-3 masnim kiselinama u svetu, uključujući više od 4.000 kliničkih ispitivanja na ljudima, govori o neprekidnom interesovanju za omega-3 masne kiseline i njihovo blagotvorno delovanje na zdravlje. Glavna područja u kojima imaju pozitivnu ulogu jesu prevencija i terapija kardiovaskularnih bolesti, prenatalno i dojenačko zdravlje, mentalne bolesti, depresija, demencija i ADHD, kao i zdravlje očiju. U ishrani su nam masti itekako potrebne, pri čemu nije važna samo količina unetih masti već i sastav masnih kiselina i njihov udeo u svakodnevici. Današnja ishrana obiluje zasićenim masnim kiselinama, a skromniji unos nezasićenih masnih kiselina dodatno je opterećen nepovoljnim međusobnim odnosom. Omega-3 masne kiseline su premalo zastupljene u poređenju s omega-6 masnim kiselinama.

    Šta su omega-3 masne kiseline?

    Omega-3 masne kiseline su višestruko nezasićene karboksilne kiseline. Prema položaju dvostrukih veza delimo ih na omega-3 i omega-6 masne kiseline.

    Skupini omega-3 masnih kiselina pripadaju ALA (alfa-linolenska kiselina), koja se može naći u lanenom ulju, orasima i zelenom lišću, EPA (eikozapentaenska kiselina) nalazi se u ribama hladnih mora i DHA (dokozaheksaenska kiselina), koje ima u algama i morskoj flori.

    Skupini omega-6 masnih kiselina pripadaju linolna masna kiselina (u ulju soje i šafrana, većini biljnih ulja), GLA (gama-linolenska kiselina) u ulju boražine i noćurka i AA (arahidonska kiselina) u mesu, iznutricama i drugim životinjskim proizvodima.

    Sve te masne kiseline su organizmu preko potrebne, ali je za očuvanje zdravlja važan njihov međusobni odnos. Idealan bi bio 1 : 1, a za ostvarenje pozitivnih učinaka u prevenciji kardiovaskularnih bolesti preporučuje se da iznosi 2–5 : 1 (n–6 : n–3). U stvarnosti taj odnos bude 12–15 : 1, zbog čega dolazi do blokade sinteze omega-3 masnih kiselina te, kao posledica toga, pojačanog zgrušavanja krvi, češćih upalnih reakcija i pojačane ćelijske proliferacije.

    Unos omega-3 masnih kiselina potrebno je povećati, a da bi organizam mogao od njih imati koristi, moraju dospeti u tkiva u kojima će ostvariti biološku aktivnost. Tada možemo odrediti omega-3 indeks koji predstavlja sadržaj EPA i DHA u eritrocitima i sadržaj omega-3 masnih kiselina u tkivima. Smatra se odličnim biomarkerom za koronarnu bolest srca i rizik od iznenadne srčane smrti, boljim od nivoa holesterola. Naučnici zaključuju da unosom 1.000 mg EPA + DHA postižemo odgovarajuće zasićenje u tkivima, odnosno omega-3 indeks koji iznosi 11.1

    Pozitivni učinci omega-3 masnih kiselina

    Popularnost su stekle upravo zbog smanjenja rizika od bolesti srca i krvnih sudova, jer dokazano snižavaju nivoe triglicerida i LDL holesterola, smanjuju rizik od nastanka krvnog ugruška, imaju antiaritmijsko delovanje i deluju protivupalno.2,3 Ali deluju i na druge organske sisteme.

    Studije pokazuju pozitivan uticaj omega-3 masnih kiselina na kognitivni i vizuelni razvoj deteta tokom trudnoće. DHA se u velikoj koncentraciji nalazi u mozgu i retini, a ključno razdoblje za postizanje kritičnih koncentracija je poslednje tromesečje. Tokom perioda laktacije, koncentracija DHA se u mozgu povećava. Prema rezultatima mnogih novijih istraživanja, suplementacija DHA smatra se klinički važnom u trudnoći i tokom ranog detinjstva. Uz navedeno, omega-3 masne kiseline smanjuju rizik od prevremenog porođaja i rizik od alergija u dojenačkom dobu.5

    Omega-3 masne kiseline pomažu ćelijama mozga da koriste neurotransmitere, serotonin i dopamin, koji pomažu u regulaciji raspoloženja, te smanjuju upale u mozgu povezane s depresijom. Neka istraživanja povezuju ih sa smanjenim rizikom od kognitivnog oštećenja, a mogu smanjiti i simptome povezane s ADHD-om.4

    Zbog visokog sadržaja DHA u retini, uticaj na zdravlje očiju je velik. Imaju ulogu kod sindroma suvog oka te smanjuju rizik od makularne degeneracije.6

    Prirodni izvori omega-3 masnih kiselina

    Glavni izvori su plava riba (srdela, skuša, tuna) te ribe iz hladnih mora (haringa, losos), alge i plodovi mora, kao i semenke i orašasti plodovi.

    Preporuke različitih udruženja za prevenciju kardiovaskularnih bolesti su da se riba jede barem dva puta nedeljno. Važno je znati da status omega-3 masnih kiselina zavisi od vrste ribe koja se konzumira, što u prehrambenim navikama većine znači da unos omega-3 masnih kiselina nije zadovoljavajući ni za profilaktičko, a pogotovo ne za terapeutsko delovanje. Naime, koncentracija omega-3 masnih kiselina nije jednaka u svakoj vrsti ribe, a zavisi i od ishrane tih riba. Zato je mnogo bolje terapijski učinak postići standardizovanom dozom kvalitetnog suplementa. Naravno, na prvom mestu i dalje je preporuka uravnotežene i raznovrsne ishrane, jer suplementi nisu zamena za hranu.

    Šta čini suplement s omega-3 masnom kiselinom kvalitetnim?

    Da bi se obezbedila odgovarajuća apsorpcija i koncentracija omega-3 masnih kiselina u tkivima, izvor u dodacima ishrani treba da bude visokopročišćeno i koncentrisano riblje ulje iz koga su uklonjeni teški metali, dioksini i druga zagađenja postupcima purifikacije, superkritične ekstrakcije i molekularne destilacije. Prednost ima sitna plava riba (skuša, srdela, losos) koja je siromašna metalima. Ispitivanja su potvrdila da je ulje antarktičkog krila odličan izvor omega-3 masnih kiselina jer ima bolju stabilnost, bržu apsorpciju i bolju iskorišćenost zbog fosfolipidnog oblika omega-3 masnih kiselina. Dodatni kvalitet daje mu sadržaj astaksantina koji je snažan antioksidans.

    EPA i DHA su najvažnije masne kiseline za ceo organizam tokom čitavog života.

    Čak 80% ljudi širom sveta ne dobija dovoljno EPA i DHA. EFSA preporučuje najmanje 250 mg EPA + DHA na dan, G.E.O.D. najmanje 500 mg EPA + DHA, a UN FAO preporučuje između 250 i 2.000 mg. Preporuka za trudnice i dojilje je najmanje 700 mg EPA + DHA, od toga najmanje 300 mg DHA. Te preporuke mogu se shvatiti kao opšte smernice. Novija istraživanja pokazuju da veći unos donosi i veću korist.6

    Zaključujemo da su omega-3 masne kiseline važan činilac zdravlja i preporučujemo njihov optimalan unos. Kako bismo dodatno obogatili uobičajenu ishranu, preporučujemo nadoknadu kvalitetnim i proverenim Solgar dodacima ishrani.

    Vlasta Orehovec, mag. pharm.

    1. Connor, W. E., Importance of n-3 fatty acids in health and desease. American Journal of Clinical Nutrition 2000: 71: 171–5.
    2. Kris-Etherton, P. M., Harris W.S., Appel L.J. Fish consumption, fishoil, omega-3 fatty acids, and cardiovascular disease. Circulation, 106, 2002: 2747–2757.
    3. Bucher, H. C., Hengstler, P., Schindler, C., Meier, G. N-3 polyunsaturated fatty acids in coronary heart disease: a meta-analysis of randomized controlled trials. Am J Med, 112, 2002, 298–304.
    4. Logan, A. C. Review: Omega-3 fatty acids and major depression: A primer for the mental health professional. Lipids in Health and Disease, 2004: 3:25
    5. Jensen, C. L. Effects of n-3 fatty acids during pregnancy and lactation. Am J Clin Nutr. 2006: 83(6 suppl):1452S–1457S.
    6. https://www.fatsoflife.com/. Pristupljeno 24. avgusta 2023.
Search
Pregled privatnosti

Ova web stranica koristi kolačiće kako bismo vam mogli pružiti najbolje moguće korisničko iskustvo. Informacije o kolačićima pohranjuju se u vašem pregledniku i obavljaju funkcije kao što su prepoznavanje vas kada se vratite na našu web stranicu i pomoć našem timu da shvati koji su vam dijelovi web stranice najzanimljiviji i najkorisniji.