Day: September 30, 2024

Zdravlje u svakodnevnim navikama: prehrani, snu i odnosima
Neobična stvar, te navike. Katkad ni sami ljudi ne znaju da ih imaju.
Agatha Christie, britanska književnica
Zamislite sledeću situaciju: Budilnik na telefonu i dalje zvoni u torbi, iako već jurite na posao. Napokon stižete i odmah s vrata tešite dragu koleginicu koja je juče imala loš dan. Odradite sve poslove potpuno automatski i žurite kući s namerom da decu što pre stavite u krevet kako biste, kada napokon svi zaspe, imali pet minuta za sebe. Srušite se i zaspite na kauču.
Ili pak: Ustajete u 5 da biste odradili jutarnji trening. Na poslu ste devet sati za računarom, ali čim stignete kući nastavljate s radom. Večernji trening je od 19 do 21. Pripremate ovsene pahuljice sa čijom da prenoće u frižideru. Majka je pokušala da vas dobije u 9, 14 i 18 sati. Uz to imate još četiri propuštena poziva i dve poruke prijatelja koji planiraju druženje tokom vikenda. Ne odgovarate. Nemate vremena.
Navike su sve aktivnosti koje rutinski ponavljamo, naš uobičajeni način postupanja. Bilo da je to zdrav doručak ili preskakanje obroka, pranje zuba ili paljenje telefona odmah nakon buđenja, izbegavanje druženja s najbližima ili prihvatanje svake obaveze samo da biste se dopali drugima. Važno je realno sagledati koliko su naše trenutne navike dugoročno dobre za naše telesno i mentalno zdravlje. Osvestite ono loše, ali i ono dobro. Dobro zadržite, a loše treba promeniti.
Loših navika lakše ćete se rešiti danas nego sutra.
jevrejska poslovica
Prema tvrdnji Svetske zdravstvene organizacije, najmanje 80% svih bolesti srca, moždanog udara i dijabetesa tipa 2 te do 40% karcinoma moglo bi se sprečiti kada bi se ljudi bolje hranili, više bavili fizičkom aktivnošću te prestali da konzumiraju duvanske proizvode.¹
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti tvrdi da jedna od tri odrasle osobe ne spava dovoljno.² Postoje statistike koje pokazuju da je gotovo 20% saobraćajnih nesreća i povreda povezano s pospanošću.³ Takođe, nedovoljno sna povećava rizik od gojaznosti.⁴
Snažni socijalni kontakti povećavaju verovatnoću preživljavanja za 50% nezavisno od dobi, pola ili zdravstvenog statusa, prema meta-analizi 148 studija o rizicima mortaliteta.⁵
Zato, ako ste neku od svojih navika prepoznali kao lošu, počnite da je menjate već danas.
Motivacija čini da napravite prvi korak. Navike čine da stignete do kraja.
Jim Ryun, američki atleta i političar
Obično nas na delovanje motivišu neka nova saznanja, sagledavanje situacije iz drugog ugla, pozitivan primer iz okoline ili pak razmišljanje o mogućim pozitivnim ishodima.
„Ono smo što jedemo.” Gradivni elementi i energija za gotovo sve procese koji se odvijaju u našem telu dolaze iz onih materija koje unesemo u organizam, ponajpre putem digestivnog sistema. Telo raspolaže onim što mu je u datom trenutku dostupno, a to često nije najpovoljniji izbor. Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da zdrava ishrana odraslih mora da uključuje voće, povrće, mahunarke, orašaste plodove i integralne žitarice, pri čemu najmanje 400 g voća i povrća na dan.⁶ Takođe, zdrava ishrana uključuje manje od 5 g soli dnevno.⁶ Osećate glad? Nemojte uzeti čokoladicu — u frižideru sigurno ima i tečni jogurt. Stavite u njega kašiku meda i pola banane i eto deserta. Čim takav izbor svesno ponovite nekoliko dana zaredom, korak ste bliže usvajanju nove, zdravije navike. Ako razmišljate o dodatku ishrani koji bi bio potpora održavanju zdravog načina života, Solgar Omnium je jedan od najsloženijih multivitaminsko-multimineralnih proizvoda. Sadrži 47 aktivnih sastojaka vrhunskog kvaliteta i visoke bioraspoloživosti, poput koenzima Q10, kvercetina i praha brokolija. Takođe sadrži vitamine i minerale za nadoknadu svakodnevnih potreba, a bogat je i antioksidansima i biljnim sastojcima.
Spavanje je takođe osnovna ljudska potreba. Pomaže telu da se odmori, a mozgu da „složi“ informacije s kojima se susreo tog dana. Čak i najmanji poremećaj u kvalitetu ili trajanju sna može da prouzrokuje probleme vezane za pamćenje, rasuđivanje i raspoloženje, ali i da izazove zdravstvene probleme kao što su dijabetes ili visok krvni pritisak.⁷ Neurotransmiter adenozin postepeno se nakuplja u mozgu tokom dana, a visoke koncentracije čine nas pospanima. Kofein u kafi i drugim napicima može da nam oteža uspavljivanje zbog toga što blokira receptore za adenozin u mozgu.⁴ Melatonin je hormon koji se otpušta u mozak kada je mrak i „obaveštava“ naše telo da je vreme za spavanje. Dok smo izloženi svetlosti, luči se kortizol koji nas razbuđuje. Ako smo neposredno pre spavanja izloženi veštačkom svetlu ili plavom svetlu ekrana, moguće je da proizvodnja melatonina neće biti dovoljna da lako utonemo u san.⁴ Umesto telefona ili televizora, pre spavanja bi bolji izbor bila knjiga. Od dodataka ishrani se, pre spavanja, možete odlučiti za dodatak koji sadrži magnezijum. Odgovarajuća doza magnezijuma pomaže mišićima celog tela u njihovom normalnom funkcionisanju te doprinosi normalnom funkcionisanju nervnog sistema, smanjenju umora i iscrpljenosti te normalnoj psihološkoj funkciji. Visoko apsorbirajući oblik magnezijuma sadrži Solgarov kelirani magnezijum.
Emotivna iscrpljenost često nastaje zbog fizičke i nutritivne iscrpljenosti, ali i kao posledica svakodnevnih odnosa s drugim ljudima. Ravnoteža tela i uma važna je za naše celovito zdravlje. Uprkos uravnoteženoj ishrani i dobrom kvalitetu sna, stres u većini situacija, nažalost, ne možemo da izbegnemo. Ipak, neke situacije možemo prihvatiti i nositi se sa stresom na povoljniji način za naš organizam. Mindfulness ili autogeni trening pojmovi su koji zaslužuju proučavanje i odličan su način upravljanja stresom. Takođe, sve osobe s kojima se susrećemo i sarađujemo tokom dana svojim reakcijama i postupanjem utiču na nas. Ako znate da neke osobe izrazito nepovoljno deluju na vaše raspoloženje, pokušajte da ih izbegnete i nemojte da vas zbog toga grize savest. Nedvosmislena i jasna komunikacija sopstvenih želja i mišljenja takođe je nešto što se mora naučiti. Kada vas ponovo zamole za uslugu koja vam zapravo nije prijatna, jednostavno recite da ne možete. Ne da ćete pokušati, javiti posle, razgovarati s prijateljicom može li ona — nego kratko i jasno iznesite ono što mislite. Tako učite da budete u miru sa sobom i umanjujete mogućnost dodatnih stresnih situacija i loših osećaja posle. Velika dobrobit su dobri porodični odnosi i podrška bliskih prijatelja. Kvalitet odnosa u bliskoj porodici može da utiče na endokrinu i imunsku funkciju organizma te na nervni sistem.⁸ U odgovoru organizma na stres može pomoći uzimanje dodataka ishrani na osnovi biljke rodiola. Rhodiola je adaptogena biljka, pomaže prilagodbi na stres i tokom pojačanih fizičkih napora. Solgar Balance Rhodiola Complex je sinergijska formulacija adaptogenih biljaka, vitamina i minerala te je dobra kao pomoć u regulaciji stresa zbog svakodnevnih odnosa.
Naviku ne možete baciti kroz prozor. Morate je pratiti niz stepenice, korak po korak.
Mark Twain, američki književnik
U svojim odlukama budite istrajni, ali istovremeno blagi prema sebi. Nemojte unositi više od jedne do dve promene u svoj život istovremeno jer se pokazalo da to smanjuje izglede za uspeh. Dozvolite sebi da idete malim koracima i dajte sebi vremena da osetite zadovoljstvo promenama koje ste uspešno uveli. Svaki i najmanji uspeh daje novu motivaciju za dalje. Zdravstvena svest važna je za postizanje holističkog zdravlja te za zdrav i srećan život.
Važno je pridržavati se uravnotežene i raznovrsne ishrane te zdravog načina života.
Andrea Puđak Kelčec, mag. pharm.
_{Magnezijum doprinosi normalnom funkcionisanju nervnog sistema, normalnoj funkciji mišića, normalnoj psihološkoj funkciji te smanjenju umora i iscrpljenosti. Rhodiola pomaže prilagodbi na stres i pojačane fizičke napore.}
_{Diet, nutrition and the prevention of chronic diseases: report of a joint WHO/FAO expert consultation, WHO technical report, pristupljeno 4. marta 2002. https://www.who.int/publications/i/item/924120916X}
_{https://www.health.harvard.edu/heart-health/are-you-getting-enough-sleep , pristupljeno 27. septembra 2023.}
_{Institute of Medicine (US) Committee on Sleep Medicine and Research; Colten HR, Altevogt BM, editors. Sleep Disorders and Sleep Deprivation: An Unmet Public Health Problem. Washington (DC): National Academies Press (US); 2006. 4, Functional and Economic Impact of Sleep Loss and Sleep-Related Disorders. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK19958/}
_{https://www.hsph.harvard.edu/nutritionsource/sleep/ , pristupljeno 27. septembra 2023.}
_{Holt–Lunstad J., et al., Social Relationships and Mortality Risk: A Meta-analytic Review, 27. jul 2010, https://doi.org/10.1371/journal.pmed.1000316}
_{https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/healthy-diet , pristupljeno 29. septembra 2023.}
_{Division of Sleep Medicine at Harvard Medical School and WGBH Educational Foundation. (n.d.). Consequences of insufficient sleep. Healthy Sleep https://sleep.hms.harvard.edu/education-training/public-education/sleep-and-health-education-program/sleep-health-education-45}
_{Uchino, B. N., Way, B. M. Integrative pathways linking close family ties to health: A neurochemical perspective. Am Psychol. 2017 Sep;72(6):590‒600. https://doi.org/10.1037/amp0000049}
September 30, 2024
Žensko zdravlje: kako spriječiti i rano otkriti karcinom dojke?
Rak dojke je zloćudna bolest koja nastaje kada se ćelije tkiva „otmu“ kontroli, promene svoja svojstva i počnu nekontrolisano da rastu.^1,2 Najčešće se javlja posle menopauze, kod žena starijih od 50 godina, iako se može pojaviti i kod muškaraca – ali u svega 1% ukupno obolelih.² Svaka deseta žena u Hrvatskoj oboleće od raka dojke, što ga čini najčešćim tumorom kod žena.³
Rano otkrivanje je ključno
Najraniji stadijum raka ograničen je unutar kanalića ili režnjića dojke i nije se proširio u zdravo tkivo dojke. Širenje u zdravo tkivo dojke ili u limfne čvorove i organe označava invazivni stadijum raka.² Iznimno je važno da se rak otkrije što ranije. Rak dojke je izlečiv u 98% slučajeva ako se na vreme otkrije. Kod uznapredovalog stadijuma bolesti stopa petogodišnjeg preživljavanja je znatno manja (35–75%).³
Samopregled dojki – rutina koja se ne preskače
Veoma je važno već u ranim dvadesetim godinama osvestiti značaj samopregleda dojki. To je najčešće prvi, najjednostavniji i najbrži način da se prepoznaju moguće promene. Samopregled je potrebno obaviti samo jednom mesečno, nedelju dana od početka menstruacije. Žene koje nemaju menstruaciju ili dojilje trebalo bi da ga obave uvek istog dana u mesecu, što povećava doslednost. Samopregled treba da sadrži dva dela: posmatranje izgleda i opipavanje tkiva dojki. Najbolje je uvrstiti ga u rutinu tuširanja, u tri koraka:
1. Ispred ogledala
Stavite ruke na bokove, pritisnite prema unutra i stegnete grudne mišiće. Posmatrajte svoje grudi u ogledalu i potražite bilo kakvu promenu. Zatim podignite ruke iznad glave i ponovo pogledajte dojke sa svih strana. Promene mogu biti u tkivu, koži, na bradavici (crvenilo, izbočenja, uvlačenja kože…).
2. Ispod tuša
Malim kružnim pokretima mokrim prstima detaljno i polako prelazite preko dojki. Nemojte preskočiti prostor između i iznad dojki, kao ni pazušnu jamu. Proverite da li postoji tvrda kvržica ili zadebljanje.
3. U ležećem položaju
Da biste što bolje opipali tkivo dojke, stavite jastuk ispod ramena i ruku podignite iznad glave. Ispruženim prstima suprotne ruke pritiskujte dojku krećući se kružno po celoj dojci. Najpre blagim pritiskom, zatim srednjim, pa čvrstim – kako biste osetili promene i u dubljem tkivu. Sve korake ponovite i na drugoj dojci. Završite pregled opipavanjem područja ispod pazuha.
Važno je istaći da su ženske dojke građene od tkiva punog „kvržica“ i da će u početku sve delovati sumnjivo i pomalo uznemirujuće – što je sasvim normalno. To je veština koja se uči vremenom i veoma je važno sprovoditi je redovno, jer se tako najlakše uočavaju nove promene kojih ranije nije bilo.^4,5
Nacionalni program ranog otkrivanja raka dojke
Samopregled dojki ženama pruža osećaj kontrole nad sopstvenim zdravljem. Ipak, on nije samostalna metoda probira. Uvek treba obavljati i redovne mamografske, ultrazvučne i lekarske preglede. Takav celovit pristup znatno povećava i poboljšava rano otkrivanje raka. Pokazalo se da se u sklopu Nacionalnog programa ranog otkrivanja raka dojke povećao udeo slučajeva u ranom stadijumu, a smanjio broj otkrivenih uznapredovalih stadijuma sa prisutnim metastazama.¹ Probirna mamografija može pomoći u ranom otkrivanju raka pre pojave prvih simptoma. Zato ne ignorišite pozive, već se odazovite.
Faktori rizika i mogući simptomi
Postoje faktori rizika koji utiču na pojavu raka dojke, ali oni nisu pravilo. Poodmakla životna dob, prethodni rak dojke, porodična anamneza i genetska predispozicija – neki su od faktora rizika. U ranim stadijumima simptomi su vrlo retki. U 80% slučajeva žena sama otkrije kvržicu u dojci koja se na opip razlikuje od okolnog tkiva i to je najčešće prvi simptom.⁶ Iako kvržice ne bole, mogu se javiti bol i osetljivost. Promene u izgledu dojki i/ili bradavica, kao i promene na koži, znak su da treba posetiti lekara. Iako su te promene često benignog porekla, veoma je važno sve proveriti.⁷
Smanjenje rizika
Povećanje nivoa fizičke aktivnosti i smanjenje vremena provedenog u sedenju smanjiće rizik od raka dojke. Rezultati studija dosledni su za sve vrste i stadijume bolesti.¹⁰ Raznovrsna i zdrava ishrana takođe može smanjiti rizik. Uvrstite u jelovnik prirodne i neprerađene namirnice kad god je to moguće.¹¹
Niste same – prihvatite pomoć
Pored fizičkih posledica, rak dojke nosi i psihološke posledice. Prihvatanje pomoći nije znak slabosti, već hrabrosti. Europa Donna je krovna udruga u Hrvatskoj za borbu protiv raka dojke – neprofitna i nezavisna organizacija koja promoviše podizanje svesti o raku dojke.⁸ Postoje i mnoge druge udruge koje su najčešće osnovale žene koje su prebrodile rak dojke. Takav vid podrške je dragocen – upravo žene koje su prošle tim putem mogu dati najbolji savet i ohrabrenje. Neka vam njihovi primeri budu inspiracija! Udruga Nismo same pruža logističku, psihosocijalnu i informativnu pomoć ne samo ženama, već i članovima njihovih porodica.⁹
Solgar Hrvatska već deset godina sarađuje s udrugom Europa Donna, a od prošle godine i s udrugom Nismo same. Saradnja se sprovodi tako što se od svake prodate bočice Solgar Skin, Nails and Hair, Salvus donira udrugama 1 evro za psihološku pomoć obolelima od raka i za finansiranje projekta besplatnog prevoza taksijem na hemoterapiju.
Važno je pridržavati se uravnotežene i raznovrsne ishrane, kao i zdravog načina života.
_{https://www.hzjz.hr/news-2/nacionalni-dan-borbe-protiv-raka-dojke-dan-ruzicaste-vrpce-2/, pristupljeno 5. oktobra 2023.}
_{https://www.esmo.org/content/download/65113/1174049/1/ESMO-HR-Rak-Dojke-Vodic-za-Pacijente.pdf, pristupljeno 5. oktobra 2023.}
_{https://hlpr.hr/rak/vijest/rak-dojke, pristupljeno 5. oktobra 2023.}
_{https://www.breastcancer.org/screening-testing/breast-self-exam-bse, pristupljeno 5. oktobra 2023.}
_{https://europadonna.hr/rak-dojke/samopregled/, pristupljeno 5. oktobra 2023.}
_{http://www.msd-prirucnici.placebo.hr/msd-za-pacijente/specificne-bolesti-zena/bolesti-dojke/rak-dojke, pristupljeno 6. oktobra 2023.}
_{https://www.cancer.org/cancer/types/breast-cancer/screening-tests-and-early-detection/breast-cancer-signs-and-symptoms.html, pristupljeno 6. oktobra 2023.}
_{https://europadonna.hr/, pristupljeno 6. oktobra 2023.}
_{https://nismosame.com/o-nama/o-udruzi/, pristupljeno 6. oktobra 2023.}
_{https://www.cybermed.hrvijestiveca_tjelesna_aktivnost_i_krace_vrijeme_sjedenja_mogu_smanjiti_rizik_od_raka_dojke, pristupljeno 6. oktobra 2023.}
_{https://www.breastcanceruk.org.uk/reduce-your-risk-old/diet/, pristupljeno 6. oktobra 2023.}
September 30, 2024
Što se krije iza Solgarova „zlatnog standarda”?
Tržište suplemenata jedno je od najvećih u sektoru ljudskog zdravlja i raste svake godine. Prema pojedinim izveštajima za 2022. godinu, globalno tržište dodataka ishrani iznosilo je 152 milijarde američkih dolara i ima tendenciju rasta od 8,5% godišnje¹. U takvom obilju suplemenata i reklama veoma je teško pronaći one najkvalitetnije i najpouzdanije koji su prilagođeni potrebama pojedinca.
Svi dodaci ishrani podležu zakonskoj regulativi
Najvažniji zakonski zahtevi za stavljanje u promet dodataka ishrani u Republici Hrvatskoj (a slično je i u ostatku sveta) obuhvataju kontrolu zdravstvene ispravnosti i registraciju pri Ministarstvu zdravstva². Ti zahtevi nisu ni približno strogi kao oni koji važe za lekove. Zbog takvih, relativno blagih propisa, na tržištu postoje velike razlike u kvalitetu među suplementima, dok lekovi različitih proizvođača moraju ispuniti jednake kriterijume kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti primene. Pojedini proizvođači posvećuju veliku pažnju kvalitetu svojih suplemenata, a Solgar je jedan od najpoznatijih među njima.
Šta Solgarov „zlatni standard“ zaista čini zlatnim?
Priča o Solgaru počinje 1947. godine u Sjedinjenim Američkim Državama predstavljanjem prvog multivitamina (Naturvite) koji je sadržavao 30 različitih vitamina, minerala i aminokiselina iz prirodnih izvora (povrća)³. Već tada se ime Solgar povezivalo s prirodnim sastojcima i proizvodima izuzetnog kvaliteta — i tako je ostalo do danas. Kao što smo pomenuli, visoki kvalitet nije obaveza za proizvođače dodataka ishrani, ali upravo on pravi razliku. Solgar zato proizvodi suplemente po najvišim standardima kvaliteta, u malim serijama koje se strogo analitički ispituju, prateći pravila dobre proizvođačke prakse (GMP)⁴ i često prema propisima farmaceutske kvalitete — na primer, filtracija vode odgovara kriterijumima iz Američke farmakopeje.
Sastojci za Solgarove proizvode prirodnog su porekla kad god je to moguće, ispunjavaju stroge zahteve, a u proizvodnji se izbegavaju veštačka punila, boje i GMO sastojci. Formulacije se zasnivaju na naučnim istraživanjima i inovacijama u koja se neprestano ulaže⁵. Sve navedeno poznato je kao Solgarov „zlatni standard“ u proizvodnji dodataka ishrani. Danas Solgar proizvodi više od 300 različitih suplemenata i prisutan je u više od 60 zemalja sveta, gde je stekao poverenje miliona korisnika.
Da li je Solgar pravi izbor za Vas?
Nutritivne potrebe svake osobe različite su i zavise od brojnih faktora: starosti, načina života, okruženja, hroničnih bolesti itd. U skladu s tim suplementaciju treba prilagoditi individualnim potrebama, pa tako ni svaki dodatak ishrani nije pogodan za svakoga — kao što ni dodaci ishrani nisu zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu. Solgar nudi formulacije prilagođene vegetarijancima i veganima, proizvode bez glutena i mleka, kao i proizvode s košer i halal sertifikatom.
Ne smeju se zanemariti ni lekovi na recept i oni bez recepta koji se koriste, jer neki dodaci ishrani u tim slučajevima mogu biti čak i štetni. Pročitajte naš blog post o tome koje kombinacije lekova i suplemenata treba izbegavati. U svakom slučaju, pre početka uzimanja bilo kog dodatka ishrani, potražite savet svog lekara ili farmaceuta koji će uzeti u obzir sve moguće interakcije.
Prepoznajte svoje potrebe
U moru suplemenata sa najrazličitijim odnosima vitamina i minerala, najvažnija karakteristika koja ih razlikuje jeste kvalitet. Solgar nudi visokokvalitetne suplemente proizvedene prema „zlatnom standardu” i prilagođene različitim potrebama, a na nama je da te potrebe pravilno prepoznamo.
Važno je pridržavati se uravnotežene i raznovrsne ishrane, kao i zdravog načina života.
_{https://www.vantagemarketresearch.com/industry-report/dietary-supplements-market-2031. Pristupljeno 26. juna 2023.}
_{Pollak, L. Dodaci ishrani i hrana za posebne nutritivne potrebe. Medicus, 2008: 17(1): 47-55.}
_{https://www.solgar.com/blog/lifestyle/75-year-anniversary/. Pristupljeno 28. juna 2023.}
_{https://www.npanational.org/certifications/npa-gmp-certification-program/gmp-certified-companies/. Pristupljeno 28. juna 2023.}
_{https://www.solgar.com/company/our-mission/. Pristupljeno 28. juna 2023.}
September 30, 2024
Vitamini koji su nam potrebni u 40-ima i 50-ima
Optimalan vitaminsko-mineralni status neophodan je za funkcionalnost organizma, pomaže u osnovnim biohemijskim reakcijama, omogućava telu da iskoristi ugljene hidrate, masti i belančevine, neophodan je za rast, varenje, mentalne procese i zdravlje imunskog sistema. U organizmu su u svojevrsnoj ravnoteži, u antagonističkom i sinergističkom odnosu u svrhu funkcionalnosti.¹
Postoje li rizici za pojavu vitaminsko-mineralnog manjka?
Pošto su to supstance koje organizam ne može sintetisati, osim vitamina D, moramo ih unositi hranom. Manjak se svakako može dogoditi u slučajevima nedovoljnog unosa hranom, povećanih potreba, slabe iskorišćenosti te zbog telesnih i emotivnih stresova. Fiziološkim starenjem takođe nastaje manjak, pogotovo vitamina D, vitamina B grupe, kalcijuma, magnezijuma i omega-3 masnih kiselina. Stariji životni dob, pušenje, loša ishrana i specifična ishrana (vegani), kao i u slučajevima politerapije zbog interakcija leka i hrane, mogući su uzroci malnutricije. Zato je važno kontrolisati status pojedinih nutrijenata jer se potrebe razlikuju u populaciji.¹
Koje su potrebe u 40-im i 50-im?
Zbog biološkog starenja promene se događaju na svim organima i organskim sistemima, a u ovoj starosnoj grupi naglasak je na zdravlju srca i kostiju, mentalnoj oštrini i energiji koje se smanjuju.
Zdravlje kostiju
Poremećen metabolizam kalcijuma i vitamina D može podstaći mnoge bolesti kostiju. Malnutricija ili nedovoljan unos mogu prouzrokovati smanjenu pokretljivost, razvoj simptoma bola i na kraju dijagnozu osteomalacije, osteopenije ili osteoporoze. Za metabolizam kalcijuma važan je i magnezijum. Otprilike 50–60% ukupnog telesnog sadržaja magnezijuma nagomilava se u kostima. Magnezijum ima ulogu i u oblikovanju kosti podsticanjem osteoblasta te utiče na koncentraciju paratireoidnog hormona i kao posledica toga aktivaciju vitamina D. Smatra se da 40–50% stanovništva ima manjak vitamina D.² Osim na kvalitet kostiju, vitamin D pozitivno deluje na imunski i nervni sistem. Bor je element u tragovima s različitim i važnim ulogama u metabolizmu za zdravlje biljaka, životinja i ljudi, a neophodan je za rast i održavanje kostiju.³
Zdravlje srca
HZJZ aktivno učestvuje u preventivnim merama gde se građani upoznaju s načinima kako da zaštite svoje srce, a sve zbog stalnog porasta kardiovaskularnih bolesti. Osnovne preporuke jesu mediteranska ishrana, nepušenje, fizička aktivnost i smanjenje unosa soli. Od suplemenata se preporučuju omega-3 masne kiseline koje redukuju krvni pritisak, sprečavaju agregaciju trombocita i usporavaju nastanak aterosklerotskog plaka, smanjuju koncentraciju triglicerida i LDL holesterola i deluju protivupalno.³ U središtu mnogih istraživanja je i koenzim Q10 u prevenciji i potpornoj terapiji bolesti srca. Visoke koncentracije koenzima Q10 nalaze se u srčanim tkivima gde ima ulogu u snabdevanju energetskih centara „gorivom“.⁴ Njegovi nivoi se smanjuju starenjem. Povoljno deluje na povišen pritisak zahvaljujući antioksidativnom delovanju.
Mentalna bistrina i energija
Kognitivne funkcije, pažnja, koncentracija i dugoročno pamćenje važne su za radnu sposobnost, a i one opadaju s godinama. Ako tome dodamo stres, hormonske promene, nedovoljan san i bolesti, gubi se prijeko potrebna telesna energija. Često je to i posledica manjka određenih nutrijenata: vitamina B grupe, C i D, omega-3 masnih kiselina, magnezijuma i cinka.
Kako znamo šta nedostaje?
Vitamini unutar organizma deluju kao enzimi ili koenzimi u ćelijama. Ako njih nedostaje, ćelije nastavljaju da funkcionišu, ali sa smanjenom efikasnošću i upravo zbog toga nedostatak nećemo primetiti odmah, već nakon nekoliko nedelja ili meseci. Nutritivna nadoknada treba da bude prilagođena pojedinačnim potrebama svake osobe. Važno je da se pre prvog uzimanja nekog dodatka ishrani obratite lekaru ili farmaceutu koji će uzeti u obzir sve potrebe i eventualne interakcije s drugim lekovima ili stanjima. Takođe imajte na umu da dodaci ishrani nisu zamena za uravnoteženu ishranu i redovne obroke. Kontrolom statusa vitamina i minerala i njihovom prikladnom nadoknadom moguće je značajno doprineti opštem stanju organizma.
U nastavku pogledajte spisak apoteka koje sprovode besplatno savetovanje vitaminsko-mineralnog statusa. Uz pomoć farmaceuta odaberite Solgar dodatke ishrani koje krasi zlatni standard kvaliteta i prilagođenost nutritivnim potrebama pojedinca — Solgar dodaci ishrani iz zdravstvenih kategorija: zdravlje srca, energija, kosti i zglobovi te stres.
Vlasta Orehovec, mag. pharm.
https://www.solgarrs.salvustest.com/zdravstvene-kategorije, pristupljeno 24. jula 2023.
Institute of Medicine, Food and Nutrition Board. Dietary Reference Intakes: Calcium, Phosphorus, Magnesium, Vitamin D, and Fluoride. National Academy Press, Washington, DC, 2010.
Pizzorno L. Nothing Boring About Boron. Integr Med (Encinitas). 2015 Aug;14(4):35-48. PMID: 26770156; PMCID: PMC4712861.
Kris-Etherton, P. M., Harris, W. S., Appel, L.J. Fish consumption, fish oil, omega-3 fatty acids, and cardiovascular disease. Circulation, 106, 2002, 2747–2757.
Littarru, G. P., Tiano, L. Clinical aspects of coenzyme Q10: An update. Nutrition 26 (2010) 250–254.
September 30, 2024
Izazovi veganske prehrane
Zdrava i uravnotežena ishrana temelj je dobrog zdravlja. Edukacijom i javnozdravstvenim kampanjama nastoji se podići svest o važnosti pravilne ishrane od najranijeg uzrasta i njenom uticaju na razvoj i tok mnogih bolesti. Kao nutritivna mera u prevenciji i terapiji oboljenja preporučuje se konzumiranje hrane biljnog porekla i smanjen unos namirnica životinjskog porekla. Vegetarijanci iz ishrane isključuju meso, dok vegani, pored mesa i ribe, izbacuju sve proizvode životinjskog porekla poput mleka, mlečnih proizvoda i jaja. U Hrvatskoj se 3,7% stanovništva izjašnjava kao vegetarijanci ili vegani.¹ Istraživanja pokazuju da vegetarijanci i vegani imaju niže vrednosti brojnih faktora rizika, poput indeksa telesne mase (BMI), nivoa masnoća i šećera u krvi, kao i manju učestalost bolesti srca, gojaznosti, povišenog krvnog pritiska i dijabetesa.^2,3 Kada govorimo o zdravoj ishrani, postavlja se pitanje – da li je veganska ishrana trend ili stvarna potreba?

Veganska ishrana obiluje hranljivim materijama

Osnova vegetarijanske ishrane su žitarice, mahunarke, povrće i voće – namirnice visoke nutritivne, a niske energetske vrednosti koje sadrže mnogo prehrambenih vlakana, vitamina, minerala i fitonutrijenata. Vegetarijanci u proseku imaju bolji antioksidativni status i više nivoe folne kiseline. Zbog smanjenog unosa namirnica životinjskog porekla ili njihovog potpunog izbacivanja, ovakav režim ishrane prirodno sadrži manje holesterola, zasićenih masnih kiselina i proteina životinjskog porekla.⁴

Postoji li određeni zdravstveni rizik?

Vegetarijanska, a posebno veganska ishrana, nosi rizik od nedostatka pojedinih nutrijenata poput proteina, omega-3 masnih kiselina, vitamina D i B12, gvožđa, kalcijuma i cinka.⁵

Što je ishrana restriktivnija, to je rizik od nutritivnog disbalansa veći. Proteini životinjskog porekla smatraju se potpunim jer sadrže sve esencijalne aminokiseline potrebne organizmu. Kada je reč o biljnim proteinima, neophodno je kombinovati različite izvore – žitarice i mahunarke – jer svaka grupa sadrži samo deo esencijalnih aminokiselina. Pravilnim kombinovanjem namirnica moguće je izbeći deficit proteina u veganskoj ishrani, zbog čega se preporučuju proteinski dodaci biljnog porekla.⁵

U veganskoj ishrani izvor omega-3 masnih kiselina je alfa-linolenska masna kiselina (ALA) koja se nalazi u semenkama, orašastim plodovima, ulju lana i repice, a u organizmu se pretvara u EPA i DHA u različitoj meri. Određene morske alge, koje same sintetišu EPA i DHA, predstavljaju jedini izvor ovih masnih kiselina prihvatljiv vegetarijancima.⁴

Vitamin B12 se gotovo isključivo nalazi u namirnicama životinjskog porekla, pa veganska i loše izbalansirana vegetarijanska ishrana mogu dovesti do njegovog nedostatka. Nedostatak vitamina B12 uzrokuje umor, anemiju, oštećenje nerava, slabljenje pamćenja i koncentracije te povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Veganima se zato preporučuje upotreba suplemenata, jer fermentisani sojini proizvodi i morske alge poput spiruline ne sadrže vitamin B12 u aktivnom obliku.⁴

S obzirom na to da na stvaranje vitamina D u organizmu najviše utiče izlaganje sunčevoj svetlosti, stručnjaci preporučuju suplementaciju tokom jeseni i zime – ne samo veganima, već i opštoj populaciji. Namirnice bogate vitaminom D su uglavnom životinjskog porekla, pa se veganska suplementacija bazira na izvorima iz kvasaca, gljiva, mikroalgi i lišajeva.⁴

Pošto se gvožđe iz biljnih izvora slabije apsorbuje nego ono iz mesa, postoji rizik od nedostatka. Veganska suplementacija može uključivati tzv. „koji gvožđe“, dobijeno prirodnim procesom fermentacije plijesni roda Aspergillus oryzae obogaćene gvožđem. Vegetarijanci takođe često imaju niži indeks mineralne gustine kostiju zbog slabije apsorpcije kalcijuma. Cink je u veganskoj ishrani nedovoljno zastupljen jer su njegovi glavni izvori namirnice životinjskog porekla, dok je apsorpcija iz biljnih izvora smanjena zbog prisustva fitinske kiseline. Zbog nedostatka cinka, imunitet može biti oslabljen, što dovodi do češćih infekcija, slabije kognitivne funkcije i problema sa varenjem hrane.⁴

Dodaci ishrani za vegane i vegetarijance imaju posebne oznake koje ih izdvajaju od konvencionalnih proizvoda

Veganska ishrana, u poređenju sa tradicionalnom, predstavlja značajnu promenu i zahteva dodatnu edukaciju i savetovanje sa stručnim licima kako bi se obezbedio unos svih potrebnih makro i mikronutrijenata. Zdravstvene prednosti moguće su samo uz dobro planiranje i odgovarajuću suplementaciju. Kod dodataka ishrani namenjenih veganima i vegetarijancima treba obratiti pažnju ne samo na poreklo i vrstu aktivnih sastojaka, već i na pomoćne materije i sirovine korišćene za izradu kapsula. U nastavku izdvajamo Solgarove dodatke ishrani – aminokiseline, vitamine i minerale – sa posebnom oznakom pogodno za vegane i vegetarijance.

Vlasta Orehovec, mag. pharm.

_{https://hrcak.srce.hr/216910}

_{Key, T. J., et al. 2006. Health effects of vegetarian and vegan diets. Proceedings of the Nutrition Society. UK, str. 35–41.}

_{Dwyer, J. T. 1998. Health aspects of vegetarian diets. The American Society for Clinical Nutrition, str. 713–738.}

_{Craig, W.J. Nutrition concerns and health effects of vegetarian diets. Nutr Clin Pract. 2010; 25(6):613–620.}

_{Springmann, M., Wiebe, K., Mason-D’Croz, D., Sulser, T. B., Rayner, M., Scarborough, P. Health and nutritional aspects of sustainable diet strategies and their association with environmental impacts: a global modelling analysis with country-level detail. Lancet Planet Health. 2018; 2(10):e451–e461.}
September 30, 2024
Prednosti omega-3 masnih kiselina kojima se niste nadali
Osećate li umor, razdražljivost ili teskobu? Među prvim savetima na koje ćete naići biće verovatno neki umirujući čaj, etarsko ulje lavande, opuštajuća muzika ili šetnja u prirodi kako biste razbistrili misli. Ali, da li ste znali da jedan svakodnevni nutrijent takođe može pomoći u smanjenju simptoma anksioznosti i depresije? To su omega-3 masne kiseline.
Sve je počelo slučajnim zapažanjem
Iako je korisnost unosa omega-3 masnih kiselina hranom i/ili dodacima ishrani za zdravlje mozga, srca i krvnih sudova dobro poznata, statistike pokazuju da čak 68% odraslih i 95% dece u SAD-u ne unosi dovoljne količine omega-3 masnih kiselina u ishrani.¹
S druge strane, primećeno je da populacije koje u ishrani imaju dovoljno omega-3 masnih kiselina ne samo da ređe obolevaju od bolesti srca i krvnih sudova, već i od još jedne pošasti savremenog doba – depresije.² Ovo otkriće pokrenulo je talas istraživanja o uticaju omega-3 masnih kiselina na depresiju tokom poslednjih dvadesetak godina.
Od „proupalnog“ ka protivupalnom
Razumevanje bolesti i stanja poput anksioznosti i depresije menjalo se kroz istoriju. Od ranijih teorija koje su depresiju objašnjavale isključivo nedostatkom određenih neurotransmitera, danas se zna da su ovi procesi mnogo složeniji. U njihovoj osnovi često postoji i upalna komponenta.^3,4
Iako tačan mehanizam delovanja omega-3 masnih kiselina na raspoloženje i psihu još uvek nije potpuno razjašnjen, poznato je da njihovo protivupalno delovanje, značaj u izgradnji ćelijskih membrana i prisustvo visokih koncentracija DHA u mozgu⁵ značajno utiču na procese koji se povezuju sa mnogim psihičkim oboljenjima.
Podrška i zdravima i obolelima
Brojne studije potvrđuju korisne efekte suplementacije omega-3 masnim kiselinama na mentalno zdravlje – i kod zdravih osoba i kod obolelih.
U jednoj studiji, studenti koji su uzimali omega-3 kapsule nekoliko nedelja pre ispita bili su manje anksiozni od onih koji su dobijali placebo.⁶
U drugom istraživanju, pacijenti koji su već bili na terapiji antipsihotikom, a uz to koristili i omega-3 kapsule, izveštavali su o manjoj konfuziji, depresivnosti i umoru u poređenju sa onima koji nisu uzimali omege uz standardnu terapiju.⁷
Meta-analiza iz 2019. godine, koja je obuhvatila 26 studija, pokazala je da unos omega-3 masnih kiselina koje sadrže više od 60% EPA ima povoljan efekat na smanjenje simptoma depresije.⁸
Omega-3 kao podrška „wellbeingu“
U kontekstu povezanosti mentalnog i fizičkog zdravlja, kao i opšteg zadovoljstva životom, otpornost na stres i pozitivne emocije predstavljaju osnovu blagostanja („wellbeing“).
Anksioznost i depresija ozbiljno narušavaju tu ravnotežu.
Dostupna istraživanja pozicioniraju omega-3 masne kiseline kao odličnu „hranu za mozak“ i značajnu podršku u ublažavanju simptoma anksioznosti i depresije.
_{https://www.nutraingredients-usa.com/Article/2021/05/24/Study-finds-most-Americans-low-in-omega-3-fatty-acids-could-impact-mood. Pristupljeno 25. januara 2023.}
_{Grosso, G., Galvano, F., Marventano, S., et al. Omega-3 fatty acids and depression: scientific evidence and biological mechanisms. Oxid Med Cell Longev. 2014: 2014:313570.}
_{Hirschfeld, R.M. History and evolution of the monoamine hypothesis of depression. J Clin Psychiatry. 2000: 61(6):4–6.}
_{Beurel, E., Toups, M., Nemeroff, C.B. The Bidirectional Relationship of Depression and Inflammation: Double Trouble. Neuron. 2020: 107(2):234–256.}
_{Vranešić Bender, D. Omega-3 masne kiseline – svojstva i djelovanje. Medix. 2011: 17:92–93.}
_{Kiecolt-Glaser, J.K., Belury, M.A., Andridge, R., Malarkey, W.B., Glaser, R. Omega-3 supplementation lowers inflammation and anxiety in medical students: a randomized controlled trial. Brain Behav Immun. 2011: 25(8):1725–1734.}
_{Robinson, D.G., Gallego, J.A., John, M., et al. A potential role for adjunctive omega-3 polyunsaturated fatty acids for depression and anxiety symptoms in recent onset psychosis: Results from a 16-week randomized placebo-controlled trial for participants concurrently treated with risperidone. Schizophr Res. 2019: 204:295–303.}
_{Liao, Y., Xie, B., Zhang, H., et al. Efficacy of omega-3 PUFAs in depression: A meta-analysis. Transl Psychiatry. 2019: 9(1):190.}
September 30, 2024
Sve što moramo znati o raku testisa i prostate
U uznapredovalom stadijumu, rak može pritiskati mokraćnu cev, čime se protok urina smanjuje i javlja otežano mokrenje, slab ili isprekidan mlaz i osećaj nepotpunog pražnjenja bešike.
Šta kažu brojke o obolelima od raka testisa i prostate?
Prema najnovijim podacima Registra za rak Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, od ukupnog broja muškaraca obolelih od raka, incidencija raka prostate iznosi 20%, čineći ga drugim po smrtnosti kod muškaraca.¹ Rak testisa je najčešći tumor kod mlađih muškaraca, a u poslednjih 40 godina zabeleženo je udvostručenje broja slučajeva. Najveći broj novoobolelih nalazi se u uzrastu između 30. i 34. godine.^1,2,7
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) predviđa da će se broj obolelih od malignih bolesti globalno povećati sa 18 miliona u 2018. godini na 29,5 miliona do 2040. godine, dok će broj umrlih porasti sa 9,5 miliona na 16,4 miliona godišnje.³ Maligne bolesti su drugi najčešći uzrok smrti u Hrvatskoj – čak 27% svih preminulih u 2018. godini.³ Prema podacima SZO-a, između 30 i 50% malignih tumora³ moguće je sprečiti, pa se zato veliki napori ulažu u prevenciju i edukaciju stanovništva.
Šta je rak prostate?
Rak prostate je zloćudni tumor koji nastaje iz ćelija prostate. Najčešći tip je acinarni adenokarcinom, koji čini oko 90% slučajeva.⁴ Tumor prostate obično raste sporo i dugo ostaje ograničen na samu žlezdu, pri čemu ispoljava malo ili nimalo simptoma. Ipak, postoje i agresivniji tipovi koji brže napreduju i šire se. Stepen agresivnosti određuje se pomoću tzv. „Gleason skora“, koji se izračunava na osnovu analize uzoraka tkiva dobijenih biopsijom prostate.⁵ Kosti, pluća i jetra najčešća su mesta metastaziranja raka prostate.
Simptomi nisu uvek jednoznačni
Koji su simptomi raka prostate? U uznapredovalom stadijumu, tumor može pritiskati mokraćnu cev, čime se smanjuje protok urina i javlja otežano mokrenje, slab ili isprekidan mlaz, osećaj nepotpunog pražnjenja, kapanje urina nakon mokrenja, bol ili peckanje prilikom mokrenja i pojava krvi u urinu. Ovi simptomi sami po sebi nisu specifični i ne moraju ukazivati na rak prostate – mogu se pojaviti i kod benignog uvećanja prostate ili drugih bolesti urinarnog trakta. Prisutnost navedenih simptoma uvek zahteva lekarski pregled i dijagnostički probir.
Da li ste u rizičnoj grupi?
Nesumnjivo je da se rizik od razvoja raka prostate povećava sa godinama. Retko se javlja kod muškaraca mlađih od 40 godina, dok je kod onih starijih od 80 godina vrlo čest.⁴ Pozitivna porodična anamneza povećava rizik obolevanja dva do tri puta u odnosu na muškarce bez porodične istorije bolesti.
Rak testisa pogađa mlađe muškarce
Dok je rak prostate karakterističan za stariju populaciju, rak testisa je brzorastući tumor koji najčešće pogađa muškarce između 15. i 35. godine života.^1,6 Nastaje u polnim žlezdama, gde se stvaraju muške polne ćelije i hormon testosteron, koji podstiče stvaranje i sazrevanje spermatozoida. Ako se otkrije na vreme, izlečiv je u čak 95% slučajeva.⁷ Najčešći tip je tumor zametnih ćelija, koji čini oko 95% svih slučajeva.⁷
Rizični faktori i simptomi raka testisa
Kriptorhizam (nespušten testis), genetska predispozicija (rak testisa u porodici), genetski poremećaji i trauma testisa predstavljaju najpoznatije faktore rizika za nastanak ovog tumora. Najčešći simptomi su postepeno ili naglo uvećanje testisa, otvrdnuće, osećaj težine, bolna ejakulacija ili pojava krvi u ejakulatu. Bezbolna kvržica u testisu često je prvi znak bolesti. Za uspešno lečenje ključno je rano otkrivanje, zbog čega se preporučuje redovan samopregled tokom ili nakon tuširanja – barem jednom mesečno.
Izazovi muškog zdravlja
Usvajanjem zdravih životnih navika – uravnotežene ishrane, umerene fizičke aktivnosti, prestankom pušenja i konzumiranja alkohola, smanjenjem stresa, kao i redovnim preventivnim pregledima i samopregledima – značajno se može uticati na smanjenje rizika i uspešnost lečenja raka prostate i testisa kod muškaraca.⁸
Uravnoteženu ishranu možemo obogatiti važnim nutrijentom za muško zdravlje – cinkom, esencijalnim elementom u tragovima koji je od ključne važnosti za zdravlje prostate i plodnosti. Cink doprinosi održavanju normalnog nivoa testosterona u krvi, normalnoj plodnosti i reprodukciji, kao i zaštiti ćelija od oksidacionog stresa.
Vlasta Orehovec, mag.pharm.
Hrvatski zavod za javno zdravstvo, Registar za rak Republike Hrvatske, Incidencija raka u Hrvatskoj 2019, Bilten br. 44, Zagreb 2021.
https://hlpr.hr/rak/vijest/rak-testisa
https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2020_12_141_2728.html
https://hlpr.hr/rak/vijest/rak-prostate
https://hrcak.srce.hr/144631
http://www.msd-prirucnici.placebo.hr/msd-prirucnik/genitourinarne-bolesti/rak-spolnog-i-mokracnog-sustava/rak-sjemenika
https://javno-zdravlje.hr/upute-o-mjerama-protiv-raka/
September 30, 2024
Koji ključ otvara vrata imuniteta?

Visoke doze vitamina B kompleksa ono su po čemu je Solgar VM-75 dobio ime, dok je Solgar Omnium najkompleksniji multivitamin sa izraženom antioksidativnom zaštitom.
Promena vremena, novo godišnje doba, nova okolina – svaka promena utiče i na nas i na naš imuni sistem. A uvek se javlja isti problem: oslabljen imunitet i povećana podložnost infekcijama. Srećom, danas znamo koliko snažno možemo uticati na zdravlje imunog sistema izborom pravih nutrijenata. U nastavku saznajte koji su nutrijenti ključni za podršku imunitetu u periodima prelaza između godišnjih doba.
A najbolji vitamini za imunitet su…
Kod naglih promena vremena, prelaska godišnjih doba i čestog boravka u toplim i hladnim prostorijama, najviše strada spoljašnja zaštita organizma – koža i sluznice. Upravo su sluznice, kao deo nespecifičnog urođenog imuniteta, prva linija odbrane, a važnu ulogu u njihovom zdravlju imaju vitamini C i D i cink*,**. Zato nijedna formulacija namenjena podršci imunitetu nije potpuna bez njih.¹
Cink je ključan mineral za zdravlje sluznica jer utiče na degranulaciju neutrofila**.² Neutrofili su među prvim leukocitima koji dolaze na mesto infekcije, a dodatno ih jača vitamin C koji se akumulira u neutrofilima i poboljšava njihovu sposobnost borbe protiv patogena (hemotaksiju, fagocitozu i stvaranje ROS-a)*.³ Vitamin D je važan za normalno funkcionisanje svih komponenti imunog sistema – dendritskih ćelija, makrofaga, T- i B-limfocita*.⁴
S obzirom na to da većina populacije ima deficit vitamina D tokom hladnijeg dela godine, neophodno ga je nadoknaditi dodatnim unosom.
Kratkoročna ili dugoročna podrška imunitetu?
Savremene formulacije dodataka ishrani ne fokusiraju se samo na vitamine za imunitet, već često sadrže i dodatne aktivne sastojke koji doprinose opštem wellbeing-u. Mnogi među njima sadrže vitamine B kompleksa koji doprinose normalnom stvaranju energije i ubrzavaju oporavak organizma***. Drugi su obogaćeni antioksidansima i biljnim ekstraktima, čime se postiže dugoročna zaštita ćelija od oksidacionog stresa****.
Udarne doze vitamina za oporavak organizma – Solgar VM-75
Visoke doze vitamina B kompleksa ono su po čemu je Solgar VM-75 dobio ime. Čak 75 mg vitamina B1, B3 i B5 svrstava ga među multivitamine sa najvišim sadržajem vitamina B kompleksa. Kada organizmu treba brza nadoknada nutrijenata i energetski oporavak***, Solgar VM-75 je pravi izbor. Osim B kompleksa, vitamina C, D i cinka, sadrži i minerale u helatnom obliku, koji se odlično i brzo apsorbuju (kalcijum, magnezijum, gvožđe, bakar, mangan, selen i hrom). Sve to – u samo jednoj tableti dnevno.
Najkompleksniji multivitamin sa izraženom antioksidativnom zaštitom – Solgar Omnium
Za one koji žele sveobuhvatnu nadoknadu nutrijenata sa posebnim naglaskom na antioksidanse, tu je Solgarov vitaminsko-mineralni dodatak ishrani – Omnium. Čak 47 sastojaka vrhunskog kvaliteta i visoke bioraspoloživosti čine ga jedinstvenim proizvodom. Vitamini C, D i cink su osnovne komponente za podršku imunitetu*, dok brojni biljni ekstrakti i antioksidansi dodatno obogaćuju formulu.
Alfa-lipoična kiselina, koenzim Q10, kvercetin, kao i ekstrakti zelenog čaja, semenki grožđa, brokolija i kurkume, pružaju najkvalitetniju podršku organizmu zahvaljujući bogatom sadržaju fitonutrijenata i antioksidanasa.
Za više informacija o našim proizvodima posetite Solgarove Facebook i Instagram stranice.
* Vitamin C, vitamin D i cink doprinose normalnoj funkciji imunog sistema.
** Vitamin C doprinosi normalnom stvaranju kolagena za normalnu funkciju kože. Cink doprinosi održavanju normalne kože.
1. Gombart, A.F., Pierre, A., Maggini, S. A Review of Micronutrients and the Immune System – Working in Harmony to Reduce the Risk of Infection. Nutrients. 2020: 12(1):236.
2. Kuźmicka, W., Manda-Handzlik, A., Cieloch, A. et al. Zinc Supplementation Modulates NETs Release and Neutrophils’ Degranulation. Nutrients. 2020: 13(1):51.
3. Carr, A.C., Maggini, S. Vitamin C and Immune Function. Nutrients. 2017: 9(11):1211.
4. Meza-Meza, M.R., Ruiz-Ballesteros, A.I., de la Cruz-Mosso, U. Functional effects of vitamin D: From nutrient to immunomodulator. Crit Rev Food Sci Nutr. 2022: 62(11):3042-3062.
*** Vitamini B kompleksa doprinose normalnom metabolizmu stvaranja energije i smanjenju umora i iscrpljenosti.
**** Vitamin C i cink doprinose zaštiti ćelija od oksidacionog stresa.

September 30, 2024
Koje vitamine i minerale ne uzimati?
Šest čestih kombinacija koje treba izbegavati

U moru dodataka ishrani dostupnih na tržištu, retko ko obraća pažnju na to koji se od njih mogu koristiti u određenim zdravstvenim stanjima i da li se smeju kombinovati sa lekovima. Istraživanja pokazuju da čak 25% Amerikanaca koristi dodatke ishrani dok su na terapiji lekovima.¹ Još zabrinjavajuće je to što većina njih ne obaveštava svoje lekare o tome, jer smatraju da su ti preparati bezbedni. Međutim, mnogi nutrijenti mogu biti štetni u određenim bolestima i stanjima. U nastavku saznajte na šta treba obratiti pažnju prilikom odabira dodataka ishrani.

Kombinacije koje se ne preporučuju

Ginko i antikoagulansi. Možda najpoznatija biljka čiji ekstrakt poboljšava perifernu cirkulaciju i pamćenje,² nije uvek bezbedna za upotrebu ako se koristi bilo kakva antikoagulantna terapija – varfarin,³ acetilsalicilna kiselina (Aspirin, Andol, Cardiopirin…) ili drugi lekovi za „razređivanje krvi“. Ova kombinacija povećava rizik od krvarenja i treba je izbegavati. Još neki nutrijenti koje treba izbegavati uz antikoagulanse su: kurkumin, gospina trava, vitamin K, brusnica, ginseng i beli luk.³

Beta glukani i Ehinacea kod autoimunih bolesti. Kao što im i samo ime kaže, kod autoimunih bolesti imuni sistem napada sopstvene antigene i izaziva oštećenje tkiva. U takvoj situaciji ne treba ga dodatno stimulisati, te je neophodan oprez u primeni bilo kakvih imunomodulatora.^4,5 Sigurna alternativa u tim slučajevima mogu biti, na primer, omega-3 masne kiseline ili vitamin D.

Upotreba sintetičkog beta-karotena kod pušača. Visoke doze sintetičkog beta-karotena u kombinaciji sa sastojcima duvanskog dima mogu promeniti signalne puteve iz antioksidativnih u prooksidativne, čime se povećava rizik od razvoja raka pluća kod pušača.⁶ Zato se njegova primena kao izvora vitamina A ili u pripremi kože za sunce ne preporučuje pušačima. Beta-karoten iz prirodnih izvora nije toliko rizičan i može se koristiti.

Soya i hormonski zavisni tumori. Fitoestrogeni iz soje (daidzein, genistein), koji su česti sastojci dodataka ishrani namenjenih ublažavanju simptoma menopauze, ali i multivitamina, moraju se koristiti s oprezom kod osoba sa hormonskim poremećajima. Ovi spojevi mogu imitirati dejstvo estrogena, pa žene koje su imale hormonski zavisan rak dojke treba da ih izbegavaju.⁷

Gvožđe u akutnim infekcijama. Mikroorganizmi koji izazivaju bolesti koriste gvožđe kao esencijalni nutrijent neophodan za rast i razmnožavanje.⁸ Zato je preporučljivo privremeno prekinuti uzimanje suplemenata gvožđa tokom akutne infekcije, kako bi se patogenima „uskratila hrana“.

Antibiotici i minerali. Istovremena primena određenih minerala, poput cinka, gvožđa ili magnezijuma, sa nekim antibioticima (fluorohinoloni, doksiciklin)^9,10 može biti problematična. Ovi metali formiraju komplekse sa antibioticima, čime se smanjuje njihova apsorpcija. Rešenje je da se primena minerala vremenski razdvoji ili obustavi tokom trajanja antibiotske terapije.

Ko treba da bude posebno oprezan?

Najčešće interakcije koje uključuju dodatke ishrani odnose se na osobe sa autoimunim bolestima, onkološke pacijente, osobe sa oštećenom funkcijom bubrega i jetre, kao i na pacijente sa poremećajima zgrušavanja krvi. Svi oni treba da budu naročito pažljivi prilikom uzimanja dodataka ishrani i lekova koji se izdaju bez recepta, te da se uvek posavetuju sa lekarom ili farmaceutom pre upotrebe. Samo na taj način moguće je izbeći neželjene interakcije i obezbediti bezbednu i efikasnu primenu.

Asher, G. N., Corbett, A. H., Hawke, R. L. Common Herbal Dietary Supplement-Drug Interactions. Am Fam Physician. 2017: 96(2):101–107.

Sierpina, V. S., Wollschlaeger, B., Blumenthal, M. Ginkgo biloba. Am Fam Physician. 2003: 68(5):923–926.

https://www.drugs.com/warfarin.html. Pristupljeno 24. marta 2023.

Vetvicka, V., Vannucci, L., Sima, P., Richter, J. Beta Glucan: Supplement or Drug? From Laboratory to Clinical Trials. Molecules. 2019: 24(7):1251.

https://www.drugs.com/mtm/echinacea.html. Pristupljeno 24. marta 2023.

Goralczyk, R. Beta-carotene and lung cancer in smokers: review of hypotheses and status of research. Nutr Cancer. 2009: 61(6):767–774.

Poschner, S., Maier-Salamon, A., Zehl, M., et al. The Impacts of Genistein and Daidzein on Estrogen Conjugations in Human Breast Cancer Cells: A Targeted Metabolomics Approach. Front Pharmacol. 2017: 8:699.

Nairz, M., Weiss, G. Iron in infection and immunity. Mol Aspects Med. 2020: 75:100864.

https://www.drugs.com/food-interactions/ciprofloxacin.html. Pristupljeno 24. marta 2023.

https://www.drugs.com/food-interactions/doxycycline.html. Pristupljeno 24. marta 2023.
September 30, 2024
Borba protiv oksidacijskog stresa nikada nije bila važnija
Gotovo da nema bolesti ili stanja u organizmu koji nisu povezani sa oksidacionim stresom. Pretragom naučnih baza može se pronaći više od 300.000 objavljenih naučnih radova koji sadrže izraz „oksidacioni stres”¹. Svakog dana sve veći broj procesa u ljudskom organizmu dovodi se u vezu sa njim. U nastavku saznajte najvažnije informacije o borbi protiv oksidacionog stresa.
Sve je posledica (ne)ravnoteže između slobodnih radikala i antioksidanasa
Kao nusprodukti mnogih metaboličkih reakcija, ali i kao posledica izloženosti spoljašnjim uticajima (poput dima cigareta i zagađenog vazduha), nastaju slobodni radikali. To su molekuli koji sadrže nespareni elektron i zbog toga su nestabilni i visoko reaktivni. Mogu oštetiti sve ćelijske strukture, uključujući proteine, lipide, DNK i RNK. Oni uzrokuju progresivne promene u organizmu, kao što je starenje, ali učestvuju i u razvoju ateroskleroze, upalnih, neurodegenerativnih i malignih bolesti.
S druge strane, molekule i enzimski sistemi koji mogu donirati elektron slobodnom radikalu i time ga bezbedno neutralisati nazivaju se antioksidansima. Neke od njih, poput glutationa i ubikinola, telo proizvodi samo, dok se druge unose putem ishrane.² Najpoznatiji među njima su vitamini C i E*, β-karoten i ostali karotenoidi, minerali cink, selen, mangan i bakar, kao i polifenoli (među koje spadaju fenolne kiseline, flavonoidi, antocijani itd.).
Sa nadoknadom antioksidanasa dolaze i druge koristi
Kada antioksidansi ne uspeju da neutrališu slobodne radikale, dolazi do različitih oštećenja na ćelijskom nivou, koja se zajednički nazivaju oksidacioni stres. On predstavlja važan faktor u razvoju mnogih nezaraznih hroničnih bolesti savremenog doba. Prevencija bolesti zasniva se na izbegavanju rizičnih faktora, negovanju zdravog načina života, redovnoj fizičkoj aktivnosti, prestanku konzumiranja alkohola i cigareta, te raznovrsnoj ishrani. Uz raznovrsnu ishranu važne su i namirnice bogate antioksidansima i vitaminima** koji doprinose normalnom funkcionisanju svih organskih sistema – od imunog, digestivnog i kardiovaskularnog do nervnog sistema i drugih.
Koje namirnice sadrže najviše antioksidanasa?
Antioksidanse najviše unosimo hranom, iako toga često nismo ni svesni. Prednost unosa antioksidanasa putem hrane jeste u tome što ne unosimo samo jedan nutrijent, već i druge makro- i mikronutrijente koji zajedno omogućavaju bolju apsorpciju i iskoristivost u organizmu. U samo jednoj jabuci, pored vitamina C, nalaze se i snažni antioksidansi poput kvercetina, katehina i hlorogenske kiseline.³ Kvercetin je polifenol poznat po svom protivupalnom delovanju i sposobnosti da inhibira histaminski odgovor.⁴
Solgar Quercetin Complex sadrži dva antioksidansa – kvercetin i vitamin C, zajedno sa bromelainom koji povećava bioraspoloživost kvercetina. Bobičasto voće spada u namirnice izuzetno bogate antioksidansima. Borovnice, maline, kupine, jagode, crni i crveni ribiz sadrže visoke količine polifenola, antocijana i vitamina C, uz vrlo nisku kalorijsku vrednost.⁵ Bilo koja od ovih voćki odličan je izbor za dnevni međuobrok bogat vitaminima, mineralima i antioksidansima.
Kada je reč o orašastim plodovima, najveći udeo antioksidanasa imaju lešnici, orasi pekan i kesteni.⁶ Ne treba zaboraviti ni zeleno lisnato povrće bogato antioksidansima – poput kelja, blitve i spanaća. Kada ne možemo obezbediti raznovrsan unos antioksidanasa hranom, mogu pomoći i dodaci ishrani.
Solgar Advanced Antioxidant Formula, uz vitamine C i E, cink, selen, bakar i mangan, sadrži i antioksidanse iz prirodnih izvora – listova zelenog čaja, crvenog vina, kore bora i ploda šipka.
Umesto zaključka – recept za salatu bogatu antioksidansima
U činiji pomešajte kašiku bundevinog ulja, balzamiko sirće, dve kašike seckanih lešnika, prstohvat soli i malo bibera. Dodajte 100 g baby spanaća, 100 g feta sira i šaku svežih borovnica. Dobro izmešajte – i vaš zdrav obrok prepun antioksidanasa je spreman.
_{* Vitamini C i E, cink, selen, mangan i bakar doprinose zaštiti ćelija od oksidacionog stresa.
** Vitamin C doprinosi normalnoj funkciji imunog sistema.
Važno je pridržavati se uravnotežene i raznovrsne ishrane i zdravog načina života.}
_{https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/?term=oxidative+stress, pristupljeno 24. maja 2023.}
_{Lobo, V., Patil, A., Phatak, A., Chandra, N. Free radicals, antioxidants and functional foods: Impact on human health. Pharmacogn Rev. 2010: 4(8):118–126.}
_{Boyer, J., Liu, R. H. Apple phytochemicals and their health benefits. Nutr J. 2004: 3:5.}
_{Mlcek, J., Jurikova, T., Skrovankova, S., Sochor, J. Quercetin and Its Anti-Allergic Immune Response. Molecules. 2016: 21(5):623.}
_{Gündeşli, M. A., Korkmaz, N., Okatan, V. Polyphenol content and antioxidant capacity of berries: A review. Int J Agric For Life Sci. 2019: 3(2):350–361.}
_{Blomhoff, R., Carlsen, M. H., Andersen, L.F., Jacobs, D.R. Jr. Health benefits of nuts: potential role of antioxidants. Br J Nutr. 2008: 99(2):447–8.}
September 30, 2024