Solgar Srbija

Day: September 30, 2024

  • Čemu zapravo doprinose dva mega popularna nutrijenta: kolagen & hijaluronska kiselina

    Čemu zapravo doprinose dva mega popularna nutrijenta: kolagen & hijaluronska kiselina

    Upoznajte kolagen i hijaluronsku kiselinu – dva beauty nutrijenta koja su danas neizostavni sastojak mnogih proizvoda preparativne kozmetike i dodataka ishrani.

    Savremeni život je ubrzan, stresan, hrana često brza i nezdrava, dok je važnost dobre kondicije i zdravog, lepog izgleda možda veća nego ikada. Možemo li pronaći ravnotežu u svemu tome? Određeni nutrijenti postali su izuzetno popularni kao jedno od rešenja za izazove modernog načina života. Zato, uz savete o zdravom stilu života, upoznajemo vas sa dva beauty nutrijenta koja su danas nezaobilazan sastojak mnogih kozmetičkih proizvoda i dodataka ishrani. Naravno, reč je o kolagenu i hijaluronskoj kiselini – molekulama koje pomažu u očuvanju lepote kože i kose, ali i pravilnom funkcionisanju celog tela.

    Šta je kolagen?

    Kolagen je glavni strukturni protein koji se nalazi u koži, kostima i tetivama i čini 30–35% ukupnih proteina u telu. Poznat je kao „međučelijski cement“ jer predstavlja gradivni element međučelijske supstance svih vrsta vezivnog tkiva i spada u grupu glikoproteina.1,2 Aminokiseline karakteristične za kolagen su glicin, prolin, hidroksiprolin i hidroksilizin.1,2 Kolagen povezuje pojedine kosti u zglobove, gradi ovojnice oko organa, povezuje kožu sa tkivima ispod nje, obavija mišiće, oblaže i štiti krvne sudove i nerve, a osim potporne ima i nutritivnu ulogu. Nakon 25. godine života telo prosečno gubi oko 1,5% kolagena godišnje, što se odražava na izgled i funkciju tela – dolazi do promena u koštano-mišićnom sistemu i pojave znakova starenja kao što su bore, celulit, suvoća i gubitak sjaja kože i kose.1

    Hijaluronska kiselina – supstanca snažne biološke aktivnosti

    Hijaluronska kiselina pripada grupi glikozaminoglikana, polisaharidnih lanaca proteoglikana koji čine osnovnu supstancu vezivnog tkiva.3 Ljudsko telo sadrži prosečno oko 15 grama hijaluronske kiseline, od čega se trećina svakodnevno razgrađuje i ponovo sintetiše. Ona je sastavni deo vezivnog tkiva dermisa, sloja kože u kojem popunjava prostor između kolagenih i elastičnih vlakana, učestvuje u transportu hranljivih materija, hidrira kožu i pomaže u saniranju oštećenja izazvanih slobodnim radikalima. Ima pozitivan efekat na proizvodnju kolagena, kao i antibakterijska i antiinflamatorna svojstva koja pomažu u zarastanju oštećene kože. Već u dvadesetim godinama života počinje pad njene koncentracije u telu, koji postaje izražen u tridesetim i četrdesetim, što dovodi do pojave bora, gubitka elastičnosti i smanjenja kolagena.7 Zbog sposobnosti vezivanja vode i smanjenja njenog gubitka, hijaluronska kiselina značajno doprinosi boljem izgledu i ublažavanju znakova starenja kože.

    Zašto unositi kolagen i hijaluronsku kiselinu putem dodataka ishrani?

    Topikalni, odnosno površinski kolagen, nanosimo na kožu u obliku krema, seruma ili losiona u želji da prodre u dublje slojeve kože i poboljša njenu strukturu. Međutim, molekuli kolagena su preveliki da bi se apsorbovali do dermisa, a ne postoje ni naučni dokazi da topikalni kolagen može stimulisati sintezu kolagena u organizmu. Suprotno tome, kolagen koji se unosi oralno u obliku dodataka ishrani ima dokazano pozitivan efekat na zdravlje kože i kostiju, kao i na njen izgled.4,5,6 Hidrolizovani kolagen se lako vari, apsorbuje i distribuira po telu. U dermisu se povećava gustina kolagenih vlakana i podstiče proizvodnja hijaluronske kiseline, što rezultira hidriranom, zategnutom i blistavijom kožom.4,5,6

    Proces starenja ne može se zaustaviti, ali ga možemo usporiti zdravim navikama i kvalitetnim nutrijentima. Kolagen i hijaluronska kiselina u sinergiji su odlični saveznici u usporavanju fiziološkog starenja, vraćajući koži čvrstinu i dubinsku hidrataciju.

    Vlasta Orehovec, mag.pharm.

    1. http://www.inpharma.hr/index.php/news/444/19/Kolagen
    2. https://repozitorij.pharma.unizg.hr/islandora/object/pharma%3A2629/datastream/PDF/view
    3. Papakonstantinou E, Roth M, Karakiulakis G. Hyaluronic acid: A key molecule in skin aging. Dermatoendocrinol, 4 (3), 2012, 253–258.
    4. Proksch E, Segger D, Degwert J, Schunck M, Zague V, Oesser S. Oral supplementation of specific collagen peptides has beneficial effects on human skin physiology: a double-blind, placebo-controlled study. Skin Pharmacology and Physiology. 2014;27(1):47–55.
    5. Kim DU, Chung HC, Choi J, Sakai Y, Lee BY. Oral intake of low-molecular-weight collagen peptide improves hydration, elasticity, and wrinkling in human skin: a randomized, double-blind, placebo-controlled study. Nutrients. 2018 Jul;10(7):826.
    6. https://www.mdpi.com/2072-6643/10/7/826
    7. http://www.inpharma.hr/index.php/news/1653/19/HIJALURONSKA-KISELINA
  • Borba s oksidacijskim stresom, borba je sa starenjem kože

    Borba s oksidacijskim stresom, borba je sa starenjem kože

    Prvi znaci starenja najčešće su najvidljiviji upravo na našoj koži – i to zbog oksidacionog stresa.

    Zašto starimo?

    Postoje različite teorije o tome zašto starimo. Pedesetih godina 20. veka dr Denham Harman izneo je teoriju slobodnih radikala i zaključio da je prirodni proces starenja zapravo posledica oksidacionih oštećenja ćelija našeg tela izazvanih slobodnim radikalima.1 Slobodni radikali nastaju prirodno tokom mnogih bioloških procesa u organizmu, kao što su disanje, varenje hrane, metabolizam alkohola, pretvaranje masti u energiju i slično.2 Prvi znaci starenja najčešće su najprimetniji upravo na koži.

    Slobodni radikali – šta su i šta izazivaju?

    Slobodni radikali su čestice sa nesparenim elektronom; nestabilni su i pokušavaju da „ukradu“ taj nedostajući elektron od neke druge obližnje molekule. Slobodne radikale uglavnom uništava prirodni antioksidacioni sistem našeg tela. Ako taj sistem ne funkcioniše dovoljno efikasno ili ako broj slobodnih radikala premaši količinu antioksidanasa, može doći do lanca štetnih reakcija u organizmu. Neravnotežu između slobodnih radikala i odbrambenih mehanizama organizma nazivamo oksidacioni stres.

    Kako oksidacioni stres deluje na kožu?

    Zagađen vazduh, izloženost hemikalijama, ali pre svega dejstvo Sunčevih UVA i UVB zraka, razlozi su zbog kojih su ćelije kože prve na udaru oksidacionog stresa. Zbog štetnih spoljašnjih uticaja u ćelijama kože stvara se povećan broj slobodnih radikala, koji mogu dovesti čak i do gubitka funkcije površinskih ćelija kože. Posledično, javljaju se iritacije, oštećenja i hiperpigmentacije. Koža gubi sjaj, elastičnost i pojavljuju se bore – ukratko, koža stari. Alergijske reakcije na koži takođe su dokaz da su ćelije izložene oksidacionom stresu.2 Nažalost, ponekad se razvijaju i melanomi. Svaka koža se razlikuje po sopstvenoj sposobnosti odbrane, u zavisnosti od broja melanocita – ćelija koje proizvode melanin, pigment koji pomaže u zaštiti od UV zraka. Zato je korisno poznavati svoj fototip kože i u skladu s njim odabrati adekvatne antioksidanse. Svoj fototip možete proveriti na https://mysun.expert/#upitnik i odmah saznati koja suplementacija najviše odgovara vašem tipu kože.

    Antioksidansi – borci protiv slobodnih radikala

    Antioksidacioni procesi prirodno se odvijaju u organizmu. U njima učestvuje više enzima čija pravilna funkcija u potpunosti zavisi od dovoljne količine mikronutrijenata poput selena, bakra, cinka, gvožđa i mangana. Određeni metaboliti koji se stvaraju u organizmu, poput koenzima Q10 i glutationa, takođe imaju antioksidaciona svojstva. Postoje i neenzimatski antioksidansi koje je potrebno uneti putem hrane. Najvažniji među njima su vitamin A (ili njegov provitamin beta-karoten) te vitamini C i E, poznati kao „čistači“ slobodnih radikala. Pored njih, postoji i grupa jedinjenja iz voća i povrća poznata kao fitokemikalije, koje takođe imaju snažnu antioksidacionu moć.3

    Kako pobediti oksidacioni stres?

    Istraživanja su pokazala da uravnotežen način života i zdrava ishrana zaista mogu smanjiti uticaj oksidacionog stresa na organizam, pri čemu antioksidansi imaju ključnu ulogu u toj borbi.2 Zabluda je da se jedan antioksidans može potpuno zameniti drugim – svaki ima specifična svojstva i načine delovanja u organizmu.2 Tokom izloženosti spoljašnjim štetnim uticajima, naročito leti kada je UV zračenje stalno prisutno, uravnoteženost i sinergija antioksidanasa predstavljaju dobitnu kombinaciju. Kvalitetni antioksidansi prisutni u Solgar Advanced Antioxidant Formuli doprinose zaštiti ćelija od oksidacionog stresa i predstavljaju važnog saveznika u očuvanju zdravlja kože.*

    *Vitamini B2, C, E, bakar, selen, mangan i cink doprinose zaštiti ćelija od oksidacionog stresa.

    Važno je pridržavati se uravnotežene i raznovrsne ishrane i zdravog načina života.

    1. Brintz C. (2013.) Free-Radical Theory of Aging. U: Gellman M.D., Turner J.R. (eds) Encyclopedia of Behavioral Medicine. Springer, New York, NY. https://doi.org/10.1007/978-1-4419-1005-9_191
    2. Sharifi-Rad M. et al. (2020.) Lifestyle, Oxidative Stress, and Antioxidants: Back and Forth in the Pathophysiology of Chronic Diseases. Front Physiol. Jul 2;11:694. doi: 10.3389/fphys.2020.00694
    3. Lobo V. et al. (2010.) Free radicals, antioxidants and functional foods: Impact on human health. Pharmacogn Rev. Jul;4(8):118‒26. doi: 10.4103/0973-7847.70902

  • Ne čekajte pojavu simptoma, već na vrijeme podržite svoje kosti i zglobove

    Ne čekajte pojavu simptoma, već na vrijeme podržite svoje kosti i zglobove

    Zašto su u trećem dobu kosti „krhke“?

    Već nakon 35. godine, gustina kostiju postepeno se smanjuje stopom od 0,3 do 0,5 procenata godišnje. Taj proces se, početkom menopauze, ubrzava čak nekoliko puta.1

    Nutritivna podrška

    Minerali obezbeđuju čvrstinu kostiju. Čak 95% mineralnog koštanog matriksa čini kalcijum-fosfat u obliku kristala hidroksiapatita.2 Najvažniji prirodni izvori kalcijuma su mlečni proizvodi (mleko, jogurt i sir), riba, orašasti plodovi i semenke. Kada su vitamini u pitanju, za održavanje zdravlja koštanog sistema bitni su vitamini D, K i C, kao i minerali magnezijum, kalijum i natrijum. Pored vitamina i minerala, podjednako je važan i unos proteina iz mesa, jaja i živine.3

    „Najpoznatija“ uloga vitamina D

    Vitamin D doprinosi održavanju normalnih kostiju i normalne funkcije mišića – to je možda i njegova „najpoznatija“ uloga.* Nedostatak vitamina D povećava verovatnoću smanjene mišićne funkcije kod starijih osoba.4 Osobe starije od 70 godina imaju samo trećinu sposobnosti stvaranja vitamina D u poređenju s osobama u dvadesetim godinama.5 Uz starost, rizik od nedostatka vitamina povećavaju nedovoljno izlaganje suncu, tamniji ten i gojaznost. Preporuke za doziranje su individualne i zavise od prirode i težine nedostatka.

    Solgar Liquid D3 je tečni oblik vitamina D3 (holekalciferola) prijatnog ukusa narandže. Jednostavan je za doziranje pomoću kapaljke – 0,5 ml tečnosti sadrži 2500 internacionalnih jedinica vitamina D3. Ukoliko postoji problem s gutanjem tableta vitamina D3, ovo je svakako velika prednost.5 Lakoća primene i veće doze vitamina čine ovaj preparat odličnim izborom.

    Sedam odabranih sastojaka za zdravlje zglobova

    Uz zdravlje kostiju, stabilnost i pokretljivost zglobova važna je tema trećeg doba, ali i svih koji dugoročno neguju aktivan stil života. Upravo za takve osobe, Solgar je razvio poseban dodatak ishrani – Solgar „7“.

    Solgar 7 predstavlja kombinaciju sedam bioaktivnih sastojaka koji zajedno snažnije deluju na zglobove. Vitamin C doprinosi normalnom stvaranju kolagena za normalnu funkciju kostiju i hrskavice.* Kolagen je najzastupljeniji protein u našem organizmu i čini 90% organskog matriksa kosti. Glavna je komponenta ligamenata, hrskavice i tetiva. U proizvodu se nalazi nedenaturisani kolagen tipa 2 koji se prirodno nalazi u hrskavici.7 Indijski tamjanovac (Boswellia serrata)* jedna je od najcenjenijih biljaka u tradicionalnoj indijskoj medicini, a nalazi se i u proizvodu Solgar 7. Ekstrakt smole indijskog tamjanovca doprinosi održavanju normalnih zglobova.

    Osim ovih sastojaka, Solgar 7 sadrži i ekstrakt korena kurkume, kore bele vrbe, korena đumbira, ploda crnog bibera i mešavinu ploda paprike. Preporučena doza je jedna kapsula dnevno uz obrok.

    * Vitamin D doprinosi normalnoj apsorpciji i iskorišćenju kalcijuma i fosfora. Vitamin D doprinosi održavanju normalnih kostiju i normalne funkcije mišića.

    * Vitamin C doprinosi normalnom stvaranju kolagena za normalnu funkciju kostiju i hrskavice.

    * Ekstrakt smole indijskog tamjanovca doprinosi održavanju normalnih zglobova.

    Ne zaboravite važnost raznovrsne i uravnotežene ishrane i zdravog načina života.

    1. https://www.cybermed.hr/centri_a_z/osteoporoza/grada_kosti, pristupljeno 2.10.2022.
    2. Luka Đudarić, Sanja Zoričić Cvek, Olga Cvijanović, Ariana Fužinac-Smojver, Tanja Ćelić, Danijela Martinović, Osnove biologije koštanog tkiva, Medicina fluminensis 2014, Vol. 50, No. 1, p. 21–38.
    3. Muñoz-Garach A, García-Fontana B, Muñoz-Torres M. Nutrients and Dietary Patterns Related to Osteoporosis. Nutrients. 2020 Jul 3;12(7):1986. doi: 10.3390/nu12071986. PMID: 32635394; PMCID: PMC7400143.
    4. https://vitamini.hr/znanost-industrija/znanost/manjak-vitamina-d-povezan-s-oslabljenom-funkcijom-misica-kod-starijih-14137/, pristupljeno 3.10.2022.
    5. Vranešić Bender, D., Giljević, Z., Kušec, V., Laktašić Žerjavić, N., Bošnjak Pašić, M., Vrdoljak, E., … Krznarić, Ž. (2016). SMERNICE ZA PREVENCIJU, PREPOZNAVANJE I LEČENJE NEDOSTATKA VITAMINA D U ODRASLIH. Liječnički vjesnik, 138 (5–6). Preuzeto sa https://hrcak.srce.hr/172851
    6. Aghajanian P, Hall S, Wongworawat MD, Mohan S. The Roles and Mechanisms of Actions of Vitamin C in Bone: New Developments. J Bone Miner Res. 2015 Nov;30(11):1945-55. doi: 10.1002/jbmr.2709.
    7. Gencoglu H, Orhan C, Sahin E, Sahin K. Undenatured Type II Collagen (UC-II) in Joint Health and Disease: A Review on the Current Knowledge of Companion Animals. Animals (Basel). 2020 Apr 17;10(4):697. doi: 10.3390/ani10040697.

  • Zimsko izdanje “Jeste li znali?”

    Zimsko izdanje “Jeste li znali?”

    Korisne činjenice koje vredi znati tokom zime

    1. Najefikasniji način da se spreči širenje bakterija i virusa jeste redovno pranje ruku.
    2. Od svih ljudi koji se zaraze virusom prehlade, samo 75% razvija simptome. Preostalih 25% ima virus u nosu, ali ne pokazuje simptome.
    3. Rukavice bez prstiju drže ruke toplijima od klasičnih rukavica sa prstima, jer toplota iz svakog prsta doprinosi zagrevanju ostalih.
    4. Vruće kupke i tuširanje isušuju kožu. Dodajte nekoliko kapi eteričnog ulja, poput geranijuma ili ylang-ylanga, u kupku ili ovlaživač vazduha.
    5. Unošenjem 100 grama šećera smanjuje se sposobnost belih krvnih zrnaca da uništavaju mikroorganizme za čak 40%. Imunosupresivni efekat šećera počinje manje od trideset minuta nakon konzumiranja i može trajati i do pet sati.1
    6. Prehladu izaziva virus, tako da antibiotici u tom slučaju nisu od koristi.

    1Ullah H, Akhtar M, Hussain F. Effects of Sugar, Salt and Distilled Water on White Blood Cells and Platelet Cells. Journal of Tumor 2015; 4(1): 354-358.

  • Zaštitite kožu, kosu i nokte od utjecaja hladnog vremena

    Zaštitite kožu, kosu i nokte od utjecaja hladnog vremena

    Da li ste znali da samo 30 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta, pet dana nedeljno, značajno pomaže u prevenciji i lečenju bolesti srca, krvnih sudova, dijabetesa i prekomerne telesne težine?

    Da li ste znali da samo 30 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta, pet dana nedeljno, značajno pomaže u prevenciji i lečenju bolesti srca, krvnih sudova, dijabetesa i prekomerne telesne težine?1 Statistički, redovno vežbanje smanjuje smrtnost od kardiovaskularnih bolesti za 35%, a ukupnu smrtnost za 33%.2 Međutim, postoji i druga strana medalje – prekomerna fizička aktivnost može dovesti do potpuno suprotnih efekata.

    Sportsko srce

    Način života profesionalnih sportista često se uzima kao najbolji primer zdravog načina života. Redovno vežbanje i aerobni treninzi, uz brojne koristi za ljudski organizam, dovode i do strukturnih i funkcionalnih promena na srcu. Najčešće se javlja tzv. sportsko srce – benigna pojava kojom se srce prilagođava povećanom naporu. Dolazi do hipertrofije, tj. povećanja mišićne mase srca i poboljšane srčane funkcije.3 Međutim, kada trening postane preintenzivan i prevaziđe optimalne granice ljudskog tela, srce to više ne može da izdrži – i tada nastaje problem.

    Može li srce stati zdravim ljudima?

    Česte vesti o mladim profesionalnim sportistima koji dožive iznenadni zastoj srca u dvadesetim godinama nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Prekomerna fizička aktivnost može biti okidač za pojavu atrijalne fibrilacije i ventrikularnih aritmija, pa čak i za iznenadni srčani zastoj. Takve aritmije je kod mladih ljudi vrlo teško prepoznati; mogu biti posledica i genetskih i stečenih srčanih nepravilnosti i ne moraju uvek izazivati vidljive simptome. Ono što se može javiti jesu palpitacije (osećaj preskakanja srca), iznenadni umor i slabije performanse od očekivanih.4 U takvim slučajevima važno je odmah prekinuti fizičku aktivnost i obratiti se lekaru.

    Bolje sprečiti nego lečiti

    Preventivne mere obuhvataju:

    • redovne sistematske preglede mladih sportista
    • optimizaciju fizičke aktivnosti
    • podršku organizmu zdravom i uravnoteženom ishranom bogatom antioksidansima i omega-3 masnim kiselinama.

    Resveratrol je polifenol koji ima povoljan efekat na endotel krvnih sudova i funkciju levog ventrikula.5 Eikozapentaenska (EPA) i dokozaheksaenska (DHA) kiseline su najpoznatije omega-3 masne kiseline koje pozitivno utiču na rad srca*, a nalaze se u vrhunskim dodacima ishrani.

    Umerenost u svemu

    Dobrobiti fizičke aktivnosti za ljudsko zdravlje su nesporne. Ipak, koliko god dokazi govorili u prilog vežbanju kao jednoj od najvažnijih mera za očuvanje zdravlja, samo pravilno dozirana fizička aktivnost – u granicama mogućnosti pojedinca – može doprineti blagostanju čitavog organizma.

    Za više informacija o našim proizvodima posetite Solgarove stranice na Facebooku i Instagramu.

    1 https://www.hzjz.hr/promotivni-materijali/svjetski-dan-srca-2020-2/. Pristupljeno 23. avgusta 2022.
    2 Nocon, M., Hiemann, T., Müller-Riemenschneider, F., Thalau, F., Roll, S., Willich, S.N. Association of physical activity with all-cause and cardiovascular mortality: a systematic review and meta-analysis. Eur J Cardiovasc Prev Rehabil, 2008: 15(3):239-246.
    3 Božan, M. Sportsko srce [Diplomski rad]. Zagreb: Univerzitet u Zagrebu, Medicinski fakultet; 2017. Dostupno na: https://urn.nsk.hr/urn:nbn:hr:105:303390
    4 Guasch, E., Mont, L. Diagnosis, pathophysiology, and management of exercise-induced arrhythmias. Nat Rev Cardiol, 2017: 14(2):88-101.
    5 Dyck, G.J.B., Raj, P., Zieroth, S., Dyck, J.R.B., Ezekowitz, J.A. The Effects of Resveratrol in Patients with Cardiovascular Disease and Heart Failure: A Narrative Review. Int J Mol Sci, 2019: 20(4):904.
    6 Jain, A.P., Aggarwal, K.K., Zhang, P.Y. Omega-3 fatty acids and cardiovascular disease. Eur Rev Med Pharmacol Sci, 2015: 19(3):441-445.

    *EPA i DHA doprinose normalnoj funkciji srca. Blagotvoran efekat postiže se dnevnim unosom od 250 mg EPA i DHA.

    Ne zaboravite važnost raznovrsne i uravnotežene ishrane i zdravog načina života.

  • Koža bez mane?! Da moguće je, ali samo na Instagramu

    Koža bez mane?! Da moguće je, ali samo na Instagramu

    Preplanula, crvena, nadražena, prošarana pegicama ili tamnim mrljama – tako može izgledati koža pod uticajem sunčevog UV zračenja. Kako će vaša koža izgledati ovog leta u velikoj meri zavisi od fototipa kože koji imate, kao i od načina na koji o njoj brinete. Jedno od specifičnih stanja kože koje se pojavljuje usled izlaganja UV zracima jeste hiperpigmentacija. Neujednačen ten kože ili hiperpigmentacija, koja se manifestuje kao „mrlje“ različitih veličina, veoma je česta pojava koja može imati značajan uticaj na samopouzdanje.

    Šta uzrokuje „mrlje“ na koži?

    Pojava pegica je genetski uslovljena, a posebno su im sklone osobe svetlije puti i crvenkaste kose. Nastaju zbog prekomerne proizvodnje melanina – prirodnog pigmenta koji daje boju koži. Isto važi i za tamne mrlje. Sunčeva svetlost podstiče stvaranje melanina koji upija UV zrake i tako štiti kožu. Međutim, prekomerno izlaganje suncu remeti ovaj proces, što najčešće uzrokuje hiperpigmentaciju. Uzroci mogu biti i hormoni (posebno kod žena), starenje kože, kao i povrede ili upale kože. Hiperpigmentacija takođe može biti simptom određenih bolesti ili nuspojava korišćenja nekih lekova.

    Kako sprečiti hiperpigmentaciju?

    Ne možemo mnogo uticati na genetiku ili hormonsku neravnotežu, ali na adekvatnu zaštitu od sunca svakako možemo. Zaštitna krema sa odgovarajućim SPF faktorom treba da bude deo nege kože tokom cele godine. Takođe, ograničite izlaganje kože suncu kad god je to moguće, naročito leti između 9 i 18 časova. Ipak, ni to ne pruža potpunu zaštitu. Kožu je potrebno pripremiti i iznutra, i to na vreme – odgovarajućim nutrijentima. Beta-karoten i astaksantin su karotenoidi snažnog antioksidativnog dejstva koji sprečavaju oštećenja kože izazvana slobodnim radikalima. Pomažu koži da se brže i bolje prilagodi UV zračenju.1,4,5 Moćni antioksidansi su i vitamini C, E i A.1,3,4 Vitamin C ima važnu ulogu u regeneraciji već oštećene kože jer podstiče sintezu kolagena.1,2 Vitamin E smanjuje crvenilo kože nakon prekomernog izlaganja suncu, ublažava nastanak bora i čini kožu glatkom.4,5 Osim vitamina, značajan je i cink, koji dodatno štiti kožu.5 Njihovo dejstvo je najjače kada se uzimaju zajedno. U kombinaciji sa raznovrsnom i nutritivno bogatom ishranom, vaša koža biće maksimalno pripremljena za duge letnje dane.

    Tip kože otkriva mnogo toga

    Da biste efikasno zaštitili svoju kožu, potrebno je da znate koji je vaš fototip. To lako možete saznati pomoću jednostavnog upitnika dostupnog na stranici https://mysun.expert/. Upravo vaš tip kože otkriva koja vrsta nutritivne podrške najbolje odgovara njenim potrebama.

    Matea Kranželić, mag. pharm.

    1. Pullar JM, Carr AC, Vissers MCM. The Roles of Vitamin C in Skin Health. Nutrients. 2017 Aug 12;9(8):866. doi: 10.3390/nu9080866. PMID: 28805671; PMCID: PMC5579659.
    2. Duarte T.L., Cooke M.S., Jones G.D. Gene expression profiling reveals new protective roles for vitamin C in human skin cells. Free Radic. Biol. Med. 2009;46:78–87.
    3. Darr D, Dunston S, Faust H, Pinnell S. Effectiveness of antioxidants (vitamin C and E) with and without sunscreens as topical photoprotectants. Acta Derm Venereol. 1996 Jul;76(4):264-8. doi: 10.2340/0001555576264268. PMID: 8869680.
    4. Michalak M. Plant-Derived Antioxidants: Significance in Skin Health and the Ageing Process. Int J Mol Sci. 2022 Jan 6;23(2):585. doi: 10.3390/ijms23020585. PMID: 35054770; PMCID: PMC8776015.
    5. https://vitamini.hr/blog/vitaminoteka/pripremite-kozu-za-sunce-7326/

  • Tri rješenja za više energije u novoj godini

    Tri rješenja za više energije u novoj godini

    Nakon perioda izobilja, bogate praznične trpeze, božićnih i novogodišnjih okupljanja i proslava, dolazi – januar. Osim što je treći ponedeljak u januaru (tzv. „blue monday“) najdepresivniji dan u godini, statistike pokazuju da se nakon praznika čak kod 64% ispitanih javlja osećaj anksioznosti.1 Nedostatak energije posle napornog kraja godine poslednje je što nam treba u novoj, kada treba da budemo spremni za pozitivne promene.

    UZROCI I POSLEDICE

    Kraj godine često karakteriše užurbanost, kako na poslu, tako i u privatnom životu. Trčanje s događaja na događaj, kupovina poklona u poslednjem trenutku, priprema praznične trpeze i proslave do kasno u noć iscrpljuju organizam. Kada se tome doda prekomerna konzumacija hrane i pića, veliko opterećenje za novčanik i osećaj da moramo ispuniti svačija očekivanja, dolazimo do kombinacije fizičkog i mentalnog umora.

    OSJETITE ENERGIJU KOJA VAM NEDOSTAJE

    Demotivisanost i manjak energije dovode do smanjene produktivnosti na poslu i u svakodnevnim obavezama. Pored fizičkog odmora, može pomoći i suplementacija kvalitetnim dodacima ishrani za energiju. Solgar VM-75 sadrži visoke doze vitamina B kompleksa, koji su važni za normalno stvaranje energije i smanjenje umora i iscrpljenosti.2 Osim toga, Solgar VM-75 je multivitamin u punom smislu te reči. Sadrži 28 aktivnih sastojaka i 13 esencijalnih nutrijenata, uključujući antioksidanse, bioflavonoide, biljne ekstrakte i kelirane minerale. Dodatno, cink, vitamin C i vitamin D pružaju odličnu podršku imunološkom sistemu, koji često prvi oslabi u periodu posle praznika.3

    VEŽBAJTE REDOVNO UZ L-KARNITIN

    Jedna od najčešćih novogodišnjih odluka jeste bavljenje fizičkom aktivnošću – bilo radi gubitka suvišnih kilograma, bilo zbog želje da telo dovedemo u formu. Nažalost, odlazak u teretanu često ostaje samo obećanje upravo zbog nedostatka energije. Dobrobiti fizičke aktivnosti za zdravlje organizma su brojne,4 i prava je šteta ne iskoristiti ih zbog umora ili manjka energije. L-karnitin je dipeptid sastavljen od dve esencijalne aminokiseline – lizina i metionina. Učestvuje u prenosu dugolančanih masnih kiselina u unutrašnjost mitohondrija, gde se one koriste kao izvor energije.5 L-karnitin je idealan izbor pre aerobnog treninga u trajanju od najmanje 30 minuta. Kod takvih treninga glavni deo proizvodnje energije odvija se upravo u mitohondrijama. U slučaju pojave zamora i bola u mišićima nakon vežbanja, odličan dodatak predstavlja Solgar Magnezijum Citrat. On sadrži visoko bioraspoloživ oblik magnezijuma,6 koji doprinosi normalnoj funkciji mišića.

    KAKO SE MENTALNO OPORAVITI?

    Uz pojačane fizičke napore, ne sme se zanemariti ni mentalno zdravlje. Savladavanje stresa nije uvek jednostavno, a uz stres i loše raspoloženje dolazi i nedostatak energije. Na kombinaciju fizičkog umora i stresa povoljno deluju adaptogeni – supstance koje povećavaju otpornost organizma i vraćaju ga u ravnotežu, tj. „normalno“ stanje. Biljka Rhodiola rosea (ružičasti žednjak) jedan je od najpoznatijih adaptogena s dugogodišnjom upotrebom u ublažavanju simptoma stresa i umora.7 Solgar Balance Rhodiola Complex je sinergijska formulacija adaptogenih biljaka i nutrijenata, uključujući ružičasti žednjak i sibirski ginseng, kao i vitamin C u patentiranom obliku Ester C.8 Rhodiola pomaže organizmu da se prilagodi stresu i pojačanim fizičkim naporima.

    ZAJEDNO U NOVE POBEDE

    U periodu posle praznika, koji često karakterišu umor i manjak energije, podjednako su važne mere očuvanja psihičkog i fizičkog zdravlja, kao i kvalitetna suplementacija. Kombinacija odgovarajućih dodataka ishrani i zdravog načina života odlična je priprema za sve izazove koji su pred nama.

    Za više informacija o našim proizvodima posetite Solgarove stranice na Facebooku i Instagramu.

    Ne zaboravite važnost uravnotežene i raznovrsne ishrane i zdravog načina života.

    1. https://www.nami.org/Press-Media/Press-Releases/2014/Mental-health-and-the-holiday-blues. Pristupljeno 1. januara 2023.
    2. Vitamini B kompleksa doprinose normalnom metabolizmu stvaranja energije i smanjenju umora i iscrpljenosti. Vitamin B2 (riboflavin) doprinosi smanjenju umora i iscrpljenosti. Vitamin B12 doprinosi normalnom metabolizmu stvaranja energije.
    3. Vitamin C, vitamin D i cink doprinose normalnoj funkciji imunološkog sistema.
    4. Miko, H.C., Zillmann, N., Ring-Dimitriou, S., Dorner, T.E., Titze, S., Bauer R. Effects of Physical Activity on Health. Gesundheitswesen. 2020: 82(3):184-195.
    5. Gnoni, A., Longo, S., Gnoni, G.V., Giudetti, A.M. Carnitine in Human Muscle Bioenergetics: Can Carnitine Supplementation Improve Physical Exercise?. Molecules. 2020: 25(1):182.
    6. Walker, A.F., Marakis, G., Christie, S., Byng, M. Mg citrate found more bioavailable than other Mg preparations in a randomised, double-blind study. Magnes Res. 2003: 16(3):183-191.
    7. https://www.ema.europa.eu/en/documents/herbal-monograph/final-community-herbal-monograph-rhodiola-rosea-first-version_en.pdf. Pristupljeno 1. januara 2023.
    8. Vitamin C doprinosi normalnoj psihološkoj funkciji i normalnom funkcionisanju nervnog sistema.
  • Novogodišnja odluka: Ove godine bez siječanjske depresije

    Novogodišnja odluka: Ove godine bez siječanjske depresije

    U novoj godini planirate više da vežbate, a da jedete manje slatkiša? I to ste čvrsto odlučili? A onda ste već u prvim danima to i prekršili? Uz to, stalno ste pospani i nemate volje čak ni za uobičajene aktivnosti? Možda ste upali u „january blues“ ili tzv. „januarsku depresiju“? Postoje načini da simptome prevenirate i ublažite do te mere da „najdepresivniji dan u godini“ doživite samo kao marketinški trik.

    „JANUARY BLUES“ JE SADA!

    Iako je sasvim razumljivo da osećamo nostalgiju za prazničnom sezonom koja je iza nas, ako primetimo simptome koji značajno otežavaju ili onemogućavaju svakodnevno funkcionisanje, moguće je da se radi o sezonskoj, odnosno „zimskoj“ depresiji. SAD (seasonal affective disorder) je podvrsta depresije, poremećaj koji se može periodično javljati prilikom promene godišnjih doba.1 Kao glavni uzrok ili okidač smatra se promena u dužini dana, odnosno kraći dani i manjak sunčeve svetlosti tokom zime. Simptomi koje pacijenti najčešće navode su bezvoljnost, nedostatak energije, smanjena koncentracija, hipersomnija (predugo spavanje), prejedanje (posebno želja za ugljenim hidratima), porast telesne težine i društvena izolacija.1

    Smatra se da manjak vitamina D i nedovoljna izloženost svetlosti mogu poremetiti cirkadijalni ritam.2 To je naš „unutrašnji sat“ koji nam signalizira kada je vreme za uobičajene dnevne aktivnosti, poput buđenja, obroka i odlaska na spavanje.

    UĐITE U NOVU GODINU U PRAVOM RITMU!

    Izađite napolje! Prošetajte psa, trčite ili makar otiđite pešice do prodavnice. Sportske aktivnosti na otvorenom su itekako poželjne. Vežbanje dokazano povećava izlučivanje serotonina u mozgu – neurotransmitera odgovornog za dobro raspoloženje. Kod depresivnih poremećaja koncentracija serotonina u telu je obično smanjena.2 Hvatanje i najmanjih zraka sunčeve svetlosti pomoći će organizmu da povrati ravnotežu. Ako dugo boravite u zatvorenom prostoru, obezbedite sebi dovoljno jake veštačke svetlosti tokom dana i prigušite je uveče, kako biste stimulisali pravilno funkcionisanje cirkadijalnog ritma.6 Uveče, barem pola sata pre spavanja, izbegavajte plavu svetlost ekrana. Telo mora da se odmori od preterane stimulacije i da počne da izlučuje melatonin, koji pomaže da brzo zaspimo i kvalitetno se naspavamo.

    OBRATITE PAŽNJU NA TO ŠTA JEDETE.

    Iako telo često žudi za ugljenim hidratima koji dokazano podižu nivo serotonina,3 birajte kvalitetne izvore ugljenih hidrata. Trebalo bi izbegavati namirnice bogate jednostavnim belim šećerom koje brzo podižu nivo insulina, a zatim ga naglo spuštaju, izazivajući još veću prazninu i potrebu za hranom. Uvek imajte pri ruci zdrave grickalice – orašaste plodove, puter od kikirikija, sveže voće ili integralne krekere. To su dobre opcije koje pomažu da se lakše dočeka sledeći obrok.

    UZMITE SUPLEMENTE.

    Pravovremena suplementacija vitaminom D važan je korak u prevenciji januarske depresije. Jedno istraživanje pokazalo je da doza od 5000 IU vitamina D dnevno, tokom 8 nedelja u zimskom periodu, ima pozitivan efekat u borbi protiv depresije.4 Vitamini B kompleksa smanjuju negativnu reakciju organizma na stres i doprinose zdravlju nervnog sistema – posebno vitamini B1, B6 i B12. Oni učestvuju u reakcijama koje omogućavaju proizvodnju serotonina u mozgu, pa je njihovo prisustvo neophodno za pravilno funkcionisanje nervnog sistema.5 Magnezijum takođe može biti od velike pomoći. Uzimanje visokih doza magnezijuma čak i u kratkom periodu od samo 7 dana može značajno smanjiti simptome depresije,7 dok redovan unos magnezijuma dokazano doprinosi normalnoj psihološkoj funkciji, normalnom metabolizmu stvaranja energije i pravilnom funkcionisanju nervnog sistema.

    Iako je period početka nove godine pun izazova, najlakše ćemo ga prebroditi ako oslušnemo svoje telo i pružimo mu sve što mu je potrebno za normalno funkcionisanje. Budite blagi prema sebi, okružite se pozitivnim ljudima, hranite se uravnoteženo, obezbedite sebi dovoljno odmora i stvorite zalihu važnih vitamina i minerala. Ako ipak osetite da vas simptomi ometaju u svakodnevnom funkcionisanju, svakako potražite stručnu pomoć.

    Andrea Puđak Kelčec, mag.pharm.

    1. https://www.nimh.nih.gov/health/publications/seasonal-affective-disorder
    2. https://www.nhs.uk/mental-health/conditions/seasonal-affective-disorder-sad/overview/
    3. Wurtman RJ, Wurtman JJ. Brain serotonin, carbohydrate-craving, obesity and depression. Obes Res. 1995 Nov;3 Suppl 4:477S-480S. doi: 10.1002/j.1550-8528.1995.tb00215.x
    4. Vitamin D and depressive symptoms in women during the winter: A pilot study (2007)
    5. Young LM, Pipingas A, White DJ, Gauci S, Scholey A. A Systematic Review and Meta-Analysis of B Vitamin Supplementation on Depressive Symptoms, Anxiety, and Stress: Effects on Healthy and ‘At-Risk’ Individuals. Nutrients. 2019 Sep 16;11(9):2232. doi: 10.3390/nu11092232
    6. Wahl S, Engelhardt M, Schaupp P, Lappe C, Ivanov IV. The inner clock – Blue light sets the human rhythm. J Biophotonics. 2019 Dec;12(12):e201900102. doi: 10.1002/jbio.201900102
    7. Eby GA, Eby KL. Rapid recovery from major depression using magnesium treatment. Med Hypotheses. 2006;67(2):362-70. doi: 10.1016/j.mehy.2006.01.047
  • Sezona rekreacije na otvorenom je pred nama

    Sezona rekreacije na otvorenom je pred nama

    Redovna rekreacija u prirodi omogućiće vam da značajno poboljšate svoje fizičko i mentalno zdravlje. Tokom rekreacije na otvorenom, ljudsko telo se aktivno zasićuje kiseonikom, što blagotvorno utiče na rad pluća i kardiovaskularnog sistema, podstiče aktivnost mozga, pomaže u ublažavanju stresa i depresivnih stanja te povećava nivo optimizma i vedrine. Ljudi koji se vole opustiti u prirodi mnogo ređe se žale na probleme sa vidom. Ovo je sasvim logično, jer u šumi ili na planini, uprkos želji, ne možete aktivno koristiti elektronske uređaje kao u svakodnevnoj rutini. Poželjno je da osobe koje imaju problema sa snom izlaze u prirodu barem jednom u nedelju ili dve. Svež vazduh, cvrkut ptica i kretanje – sve to brzo ublažava emocionalno preopterećenje, što pomaže u suočavanju sa problemima sna. Redovna rekreacija na otvorenom neophodna je za podsticanje svih metaboličkih procesa u telu.

    Šetnje pored mora podjednako su lekovite. O blagodatima svežeg morskog vazduha moglo bi se govoriti vrlo dugo: čestice morske vode prisutne u vazduhu pomažu ispiranje sluznice respiratornog sistema, zasićuju telo mineralima, uključujući jod, magnezijum, natrijum i kalijum. Slani morski vazduh apsolutno ne sadrži čestice prašine. Takav vazduh podstiče proizvodnju eritrocita u krvi, ubrzava metaboličke procese u organizmu i povećava nivo hemoglobina.

    Ukratko, iskoristite svaku priliku da se što češće rekreirate u prirodi i tako unapredite svoje zdravlje.

  • Što je „wellbeing“ i kako ga ostvariti?

    Što je „wellbeing“ i kako ga ostvariti?

    Blagostanje (engl. wellbeing), u svojoj najosnovnijoj definiciji, podrazumeva prisustvo pozitivnih emocija i raspoloženja, kao što su zadovoljstvo i sreća, odsustvo negativnih emocija, zadovoljstvo životom, ispunjenost i dobro funkcionisanje u sopstvenom okruženju.

    U ovom predprazničnom periodu sigurno će vam neko, uz druge dobronamerne čestitke, poželeti i blagostanje. Znate li šta ta želja zapravo podrazumeva? Moramo li čekati da nam se blagostanje dogodi ili možemo sami nešto učiniti da ga ostvarimo?

    Blagostanje (engl. wellbeing), u svojoj osnovi, označava prisustvo pozitivnih emocija i stanja, kao što su sreća i zadovoljstvo, odsustvo negativnih osećanja, ispunjenost i dobro funkcionisanje u svojoj sredini.

    Wellbeing je izuzetno važan pojam

    Pojednostavljeno, wellbeing se može opisati kao pozitivan pogled na sopstveni život i osećanje zadovoljstva. Wellbeing nije samo „lifestyle“ pojam, već je snažno povezan sa našim zdravljem. On obuhvata i mentalno i fizičko zdravlje, što doprinosi holističkom pristupu prevenciji bolesti i promociji zdravlja. Brojne studije pokazuju da je percepcija ličnog blagostanja direktno povezana sa stepenom sopstvenog zdravlja, dugovečnošću, zdravim ponašanjem i navikama, socijalnim interakcijama, produktivnošću i drugim faktorima fizičkog i društvenog okruženja.1

    Da je wellbeing važan pojam, svedoči i činjenica da se proučava kao deo socijalnog, ekonomskog i zdravstvenog profila stanovništva određene zemlje ili regiona. Samoprocena ličnog blagostanja predstavlja važan pokazatelj kvaliteta života neke populacije. Populacije s višim nivoom blagostanja produktivnije su na radnom mestu i verovatnije je da će pozitivno doprineti zajednici.

    Moramo li čekati da nam se wellbeing dogodi?

    Iako je pokazano da značajan deo blagostanja zavisi od naslednih faktora na koje ne možemo uticati, faktori okruženja su mnogo važniji – a na neke od njih, srećom, možemo. Postoje četiri stuba wellbeinga kojima upravljamo na ličnom nivou: redovna fizička aktivnost, zdrava i uravnotežena ishrana, socijalne veze i interakcije, kao i otpornost na stres i održavanje pozitivnih emocija.1

    TELOVEEŽBA – PRVI STUB WELLBEINGA

    Pokazano je da fizička aktivnost povećava izlučivanje neurotransmitera serotonina u mozgu. Serotonin je poznat i kao „hormon sreće“, jer je odgovoran za dobro raspoloženje. Takođe, redovnim vežbanjem raste nivo triptofana u mozgu – aminokiseline koja se koristi za proizvodnju serotonina. Dakle, fizička aktivnost na dva načina doprinosi boljem raspoloženju, a pored toga je ključna za očuvanje zdravlja tela, što direktno utiče na pozitivan pogled na sebe i život.

    URAVNOTEŽENA ISHRANA – DRUGI STUB WELLBEINGA

    Uravnoteženom ishranom obezbeđujemo unos neophodnih vitamina i minerala u organizam, čime omogućavamo pravilno funkcionisanje svih organa i sistema. S obzirom na savremeni način života, određene rezerve vitamina i minerala se ubrzano troše ili ih nema dovoljno. Kvalitetni i pažljivo odabrani dodaci ishrani, prilagođeni individualnim potrebama, mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja i kvalitetnom životu.

    DOBRI MEĐULJUDSKI ODNOSI – TREĆI STUB WELLBEINGA

    Održavanje dobrih odnosa s ljudima koji su nam bliski ključno je za kvalitetan život, a na te odnose značajno utiče vreme provedeno zajedno i nivo poverenja. Naravno, u životu često komuniciramo s ljudima s kojima nije lako pronaći zajednički jezik. Stresne međuljudske situacije, nažalost, deo su svakodnevice – kako na poslu, tako i privatno. Izbegavanjem nepotrebnih sukoba i veštim rešavanjem konflikata, uz asertivan pristup sagovorniku, smanjujemo negativan uticaj takvih situacija na organizam.

    ZDRAV SAN – ČETVRTI STUB WELLBEINGA

    Telu takođe moramo omogućiti da se oporavi od svakodnevnih napora. Dobra higijena sna daje nam energiju za novi dan, što značajno utiče na naš pogled na život. U proseku, 7–8 sati noćnog sna dovoljno je da većina ljudi zadovolji potrebe za odmorom i osećajem svežine.

    Sve navedeno možemo prilagoditi sopstvenim potrebama, kako bismo poboljšali fizičko i mentalno zdravlje, sa krajnjim ciljem – postizanjem ličnog blagostanja.

    Andrea Puđak Kelčec, mag.pharm.

    1. https://www.cdc.gov/hrqol/wellbeing.htm#
    2. https://www.who.int/about/governance/constitution
    3. https://www.who.int/data/gho/data/major-themes/health-and-well-being
Search
Pregled privatnosti

Ova web stranica koristi kolačiće kako bismo vam mogli pružiti najbolje moguće korisničko iskustvo. Informacije o kolačićima pohranjuju se u vašem pregledniku i obavljaju funkcije kao što su prepoznavanje vas kada se vratite na našu web stranicu i pomoć našem timu da shvati koji su vam dijelovi web stranice najzanimljiviji i najkorisniji.