Sigurno ste primetili da su na društvenim mrežama trenutno popularna pitanja poput: ljudi, šta da radim da što bolje pocrnim ove sezone? I onda slede mnogi komentari o tome šta uzimati, raditi, piti i čime mazati telo. Međutim, da li je svaki dobijeni savet zaista prikladan za osobu koja postavlja pitanje? Svakako, poželjnije bi bilo pitati – kako da što zdravije potamnim? A idealno pitanje zapravo glasi: kako da svoju kožu što bolje zaštitim od neželjenih posledica izlaganja štetnom ultraljubičastom (UV) zračenju?
Da bi odgovor bio što tačniji, prođimo zajedno tri važna koraka.
1. Upoznajte svoju kožu
Godine 1975. razvijen je koncept Fitzpatrickove lestvice. Ona određuje fototip kože u zavisnosti od količine prirodno prisutnog pigmenta melanina, reakcije na UV zračenje i sklonosti razvijanja opekotina od sunca, kao i rizika od razvoja raka kože. Zato je prvi korak u uspešnoj zaštiti – saznati kojem fototipu pripada vaša koža i uzeti to u obzir pri sledećem izlaganju sunčevim zracima. U našem podneblju najčešća su četiri fototipa, pri čemu fototip I karakterišu veoma svetla koža, kosa i oči, mogućnost samozaštite kože je izuzetno kratka i koža izgori već nakon nekoliko minuta izlaganja suncu, bez potamnjivanja. U fototip IV spadaju osobe s tamnom kosom i očima, čija se koža nešto duže opire UV zracima, ređe crveni, a lako tamni. Kratak upitnik koji će vam pomoći da otkrijete svoj fototip možete popuniti na stranici https://mysun.expert/#upitnik.
Postoje, međutim, različita stanja i bolesti koje takođe utiču na otpornost i stanje kože. Razne dermatološke bolesti, imunski status, pa i lekovi koje uzimate mogu promeniti način na koji će se vaša koža ponašati tokom izloženosti UV zracima. Česta je i tzv. alergija na sunce koja se može pojaviti bez obzira na fototip kože. U takvim slučajevima posebno je važno posavetovati se sa lekarom ili farmaceutom koji će vas detaljno uputiti kako da smanjite rizik od neželjenih posledica.
2. Osvestite svoje svakodnevne navike
Nije svejedno u koje doba dana ili iz kog razloga boravite napolju. Iako je rizik od UV zračenja prisutan tokom celog dana, intenzitet izlaganja nije isti ako ste ceo dan na plaži ili samo predveče prošetate po kraju. Osobe koje rade na otvorenom trebalo bi da nose zaštitnu radnu odeću, a izložene delove kože redovno da mažu kremama s visokim zaštitnim faktorom. Dugotrajna vožnja automobilom takođe povećava rizik jer staklo dodatno reflektuje UV zračenje – slično je i tokom boravka na vodi ili pored vode. Tokom kratkotrajnog boravka u prirodi, ali u sunčanom delu dana, na primer dok vrtlarite ili trčite, ne smete zaboraviti dodatno da zaštitite izloženu kožu.
3. Donosite najbolju odluku – zaštitite kožu iznutra
Uravnotežena i zdrava ishrana izuzetno je važna. Sveže voće i povrće bogato je antioksidansima koji su neophodni u reakcijama koje se odvijaju u koži dok se ona brani od štetnog zračenja. Kvalitetni dodaci ishrani svakako su odličan način da koži obezbedimo dodatnu zalihu antioksidanasa i potrebnu zaštitu u sunčanom delu godine. Najpoznatiji prirodni antioksidans je vitamin C, zatim vitamini A i E. Tu su i cink, selen i mangan. Odbrambenu snagu kože posebno podržavaju karotenoidi, među kojima je najpoznatiji beta-karoten, koji spada čak i među antikancerogene supstance. To je crveno-narandžasti pigment i antioksidans koji se u telu pretvara u vitamin A. Međutim, zanimljivo je da se unos sintetičkog beta-karotena kod pušača povezuje s dodatnim rizikom od razvoja karcinoma. Zato je važno proveriti da li je beta-karoten koji unosimo zaista prirodnog porekla. Astaksantin, takođe karotenoid, prirodno nastaje u nekim biljkama i mikroalgama. Njegova antioksidativna aktivnost je čak do 40 puta jača od beta-karotena. Istraživanja su pokazala da redovan oralni unos astaksantina značajno povećava sadržaj vlage i elastičnost kože, a koristan je i kod atopijskog dermatitisa. U zavisnosti od stanja kože, redovnim unosom nekog od navedenih suplemenata ili njihove kombinacije pružamo koži dodatnu zaštitu iznutra.
I tačan odgovor je… personalizovana suplementacija
Sada kada znamo svoj fototip i razumemo koliki su naši konkretni rizici, lakše možemo odrediti nivo zaštite koji nam je potreban. Personalizovana suplementacija znači da pri odabiru dodataka ishrani uzimamo u obzir sve karakteristike naše kože. Kao što je svaka osoba jedinstvena, tako je jedinstvena i njena koža. Preporuka o „pripremi kože za sunce“ treba da bude individualna i da uzima u obzir sve faktore, stanja i specifičnosti kože, ali i navike i ponašanja osobe koja u toj koži živi.
U odabiru suplementacije može vam pomoći farmaceut, a ovde pogledajte spisak apoteka koje sprovode besplatnu analizu stanja kože i određivanje vašeg fototipa.
Andrea Puđak Kelčec, mag. pharm.
