Zdravlje štitnjače: savjeti i preporuke

Šta je štitna žlezda i čemu služi?

Štitna žlezda je mala endokrina žlezda smeštena sa prednje strane vrata. Sastoji se od dva režnja povezana centralnim suženim delom, pa podseća na leptira. Štitna žlezda preko hormona trijodtironina (T3) i tiroksina (T4), koje luči u krv, utiče na gotovo sve metaboličke procese u telu. Ovi hormoni pomažu telu da koristi energiju, regulišu telesnu temperaturu i omogućavaju pravilan rad mozga, srca, mišića i drugih organa. Rad štitne žlezde kontrolišu hipotalamus i hipofiza. Najpre hipotalamus luči hormon koji oslobađa tireotropin (TRH), koji zatim stimuliše hipofizu da stvara hormon koji podstiče štitnu žlezdu (TSH) da proizvodi svoje hormone. Mehanizam kojim se reguliše nivo tireoidnih hormona je složen i zahteva zajedničko delovanje različitih faktora. Kada se ta ravnoteža poremeti, razvijaju se bolesti štitne žlezde. Faktori rizika za nastanak poremećaja rada štitne žlezde uključuju povećanu telesnu masu, migrene, lošu ishranu, genetiku, stres, pušenje, trudnoću i menopauzu.

Život u ravnoteži sa „leptirom”

Bolesti štitne žlezde danas predstavljaju jedan od najčešćih javnozdravstvenih problema i pogađaju milione ljudi širom sveta, naročito u reproduktivnom dobu. Učestalost poremećaja rada štitne žlezde kod žena je i do deset puta veća nego kod muškaraca, a čak do 60% obolelih nije svesno svojih tegoba.

Bolesti štitne žlezde javljaju se usled promena u brzini lučenja hormona. Dva najčešća poremećaja su hipotireoza i hipertireoza.

Hipotireoza je stanje smanjene funkcije štitne žlezde. Koncentracije hormona T3 i T4 su snižene, dok je nivo TSH-a povišen. Metabolizam u ćelijama, tkivima i celom organizmu se usporava, što dovodi do simptoma poput umora, iscrpljenosti, anksioznosti, depresivnih stanja, povećanja telesne mase, suve i grube kože, slabosti mišića i zatvora. To je po učestalosti druga endokrinološka bolest, odmah nakon dijabetesa, a simptomi se u početku teško uočavaju. Češće obolevaju žene i osobe starije od 60 godina.

Hipertireoza je stanje u kojem dolazi do prekomernog stvaranja i lučenja hormona štitne žlezde, što ubrzava metabolizam u ćelijama, tkivima i celom telu. Koncentracije T3 i T4 su povišene, a TSH snižen. Simptomi hipertireoze su prekomerno znojenje, gubitak telesne mase, ubrzan rad srca, nervoza i razdražljivost, gubitak kose, slabost, loše podnošenje toplote, neredovne menstruacije i smanjen libido. Ovaj poremećaj se češće javlja kod žena, uglavnom između 20. i 50. godine života.

Jedna od najčešćih bolesti nutritivnog porekla je uvećanje štitne žlezde ili gušavost, koje nastaje usled nedostatka joda u organizmu. Jod je neophodan za normalan rad štitne žlezde jer učestvuje u sintezi hormona i njihov je sastavni deo. U Srbiji se kuhinjska so jodira, pa su slučajevi gušavosti retki. Jod se nalazi u morskim plodovima, mleku i mlečnim proizvodima, puretini, belom luku, blitvi, krompiru i jajima. Dodatni unos joda preporučuje se u slučajevima gušavosti i hipertireoze, kao i kada se utvrdi njegov nedostatak u organizmu.

Autoimune bolesti štitne žlezde nastaju zbog prekomerne reakcije imunog sistema, što se vidi kroz povišene koncentracije specifičnih antitela. Mogu uzrokovati hipotireozu (Hašimotov tireoiditis) ili hipertireozu (Grejvsova bolest).

Selen je neophodan za štitnu žlezdu

Najveća koncentracija selena (0,2 – 2 mcg/g) i selenoproteina u telu nalazi se upravo u štitnoj žlezdi. Čak i kada postoji manjak selena u organizmu, štitna žlezda pokušava da zadrži visoke koncentracije. Selen se vezuje za proteine koji učestvuju u pretvaranju tiroksina (T4) u aktivni oblik hormona trijodtironin (T3) i reguliše ćelijski ciklus. Selen je snažan antioksidans i neophodan je za rad enzima koji zavise od njega.¹ Nalazi se u morskim plodovima (škampi, školjke), masnoj ribi (tuna, losos, bakalar), jajima, mesu, integralnim žitaricama, brazilskoj orahovini i drugim orašastim plodovima. Selen kao dodatak ishrani koristan je kod blažih oblika Hašimotovog tireoiditisa, za osobe koje uzimaju levotiroksin, kao i kada se ne unosi dovoljno hranom.^1,4 Hašimotov tireoiditis je hronična autoimuna bolest koja izaziva hipotireozu i povećava nivo anti-TPO antitela koja oštećuju štitnu žlezdu.^2,3 Studije pokazuju da selen u obliku selenometionina, u dozama od 80–200 mcg, tokom 3–12 meseci smanjuje anti-TPO antitela za 21–62%.^2,3 Selen doprinosi zdravlju imunog sistema, štiti ćelije od oksidativnog stresa i doprinosi normalnoj funkciji štitne žlezde.^4,7

Da li stres i ishrana utiču na štitnu žlezdu?

Stres i ubrzan način života značajno štete štitnoj žlezdi jer kada je telo pod stresom, hormoni štitne žlezde se kreću na granici dozvoljenih vrednosti, a sama žlezda se uvećava i „izgara“ od naprezanja. Štitna žlezda je organ koji upozorava telo da uspori kada je pod prevelikim stresom. U svakodnevni život treba uneti promene – nastojati da se smanji stres i preopterećenost. Preporučuje se fizička aktivnost, šetnja u prirodi i 30 minuta meditacije dnevno. Kvalitetan san je važan za smanjenje stresa i pravilan rad štitne žlezde. Ishrana treba da bude zdrava i uravnotežena, bogata proteinima, vitaminima, mineralima, omega-3 masnim kiselinama i složenim ugljenim hidratima. Potrebno je smanjiti unos šećera, kofeina, alkohola, kao i glutena, kvasca, kravljeg mleka i prerađene hrane. Kod hipotireoze se preporučuje povećan unos vlakana i dovoljan unos vode — do 2 litra dnevno.

Individualni pristup lečenju

Gotovo da ne postoji organ ili tkivo u telu na koje hormoni štitne žlezde ne utiču. Kako reguliše brojne metaboličke procese, čak i manji poremećaji u njenom radu mogu se manifestovati na različite načine u zavisnosti od životnog doba. Štitna žlezda je posebno osetljiva na promene u imunom sistemu. Farmakološko lečenje podrazumeva nadoknadu hormona ili smanjenje njihove prekomerne proizvodnje — to je osnov terapije. Važni faktori medicinske brige o osobama sa poremećajem rada štitne žlezde su promene načina života, ishrane, smanjenje stresa i kvalitetan san. Važno je slušati svoje telo, prepoznati simptome i iskoristiti ih kao znak da se odmorite. Mnoge studije pokazuju da osobe sa poremećajem rada štitne žlezde imaju niže nivoe određenih vitamina i minerala u poređenju sa zdravim osobama. Zato se preporučuje kvalitetna suplementacija selenom, cinkom, jodom, omega-3 masnim kiselinama, probioticima, vitaminima D i B kompleksa prema savetu lekara i individualnim potrebama.^5,6

Svrha suplementacije kroz dodatke ishrani jeste da se simptomi drže pod kontrolom i da se poboljša ukupni kvalitet života.

Postignite sklad sa svojom štitnom žlezdom – birajte zdrav način života, uravnoteženu ishranu i kvalitetne suplemente.

Vlasta Orehovec, mag. pharm.

1. Duntas, L. H. Selenium and the Thyroid: A Close-Knit Connection. 2010 J Clin Endocrinol Metab 95: 5180–5188
2. Gärtner, R., Gasnier, B. C., Dietrich, J. W., Krebs, B., Angstwurm, M. W. 2002. Selenium supplementation in patients with autoimmune thyroiditis decreases thyroid peroxidase antibodies concentrations. J Clin Endocrinol Metab 87:1687–1691
3. Mazokopakis, E. E., Papadakis, J. A., Papadomanolaki, M. G., Batistakis, A. G., Giannakopoulos, T. G., Protopapadakis, E. E., Ganotakis, E. S. 2007. Effects of 12 months treatment with L-selenomethionine on serum anti-TPO levels in patients with Hashimoto’s thyroiditis. Thyroid 17:609–612
4. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18686295/, pristupljeno 19. oktobra 2023.
5. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/12884559/, pristupljeno 19. oktobra 2023.
6. Margaret P. Rayman. Multiple nutritional factors and thyroid disease, with particular reference to autoimmune thyroid disease. Proceedings of the Nutrition Society 2019; 78:34–44
7. Rayman, M. P. The importance of selenium to human health. The Lancet 2000;356:233–241