Oštećenja kože počinju već pri prvim izlaganjima sunčevim zracima, a štetni uticaji UV zračenja se tokom godina nagomilavaju — zato nikada nije prerano za zaštitu. Sunce blagotvorno deluje na naš organizam: podstiče stvaranje vitamina D u koži, jača telo, poboljšava raspoloženje i deluje antidepresivno. Ipak, prekomerno izlaganje, posebno ako je koža nepripremljena, ima štetne posledice — izaziva imunosupresiju, ubrzano starenje, alergije, a u najtežim slučajevima i tumore kože. Zaštita kože od sunca je izuzetno važna i obuhvata sve mere kojima se pokušava smanjiti štetno dejstvo sunčevih zraka na kožu. Dakle, neophodna je primena topičkih preparata, ali i oralnih nutrijenata koji, ako se koriste na vreme, imaju dokazano zaštitno dejstvo, što potvrđuju i brojna naučna istraživanja.1,3
Spektar zraka koje ne vidimo, ali ih koža oseća
Učestalost tumora kože je u stalnom porastu, a oko 80% njih izaziva ultraljubičasto (UV) zračenje, zbog čega se rizik od obolevanja može smanjiti kvalitetnom pripremom kože — pravilnom ishranom i uzimanjem odgovarajućih vitamina za kožu.2 Postoje tri glavne vrste UV zračenja: UVA, UVB i UVC. UVA zraci izazivaju starenje kože, stvaranje slobodnih radikala, fototoksične i fotoalergijske reakcije, a njihov intenzitet je gotovo isti tokom cele godine. UVB zraci su jači leti, dopiru dublje u slojeve kože, izazivaju opekotine, tamnjenje i oštećenja DNK. UVC zraci su najjači, ali ih, srećom, zaustavlja ozonski omotač. U novije vreme sve se više govori i o uticaju vidljive svetlosti — posebno kod hiperpigmentacija i pogoršanja određenih kožnih bolesti — kao i o infracrvenim (IR) zracima koji doprinose starenju kože i fotokarcinogenezi. Zbog promena u ozonskom omotaču intenzitet zračenja raste, a time i njegova štetnost, pa je briga o zdravlju kože neophodna.
Antioksidansi kao podrška zaštiti kože
Procenjuje se da najmanje 50% oštećenja izazvanih UV zračenjem nastaje zbog stvaranja slobodnih radikala, koji direktno oštećuju ćelijske membrane, lipide, proteine i DNK, što dovodi do ubrzanog starenja kože.3 Antioksidansi mogu neutralisati posledice delovanja slobodnih radikala i doprinose fotozaštiti kože jer smanjuju njihovo dejstvo i sprečavaju oštećenja. Međutim, potrebne su pravilno izbalansirane kombinacije antioksidansa kao što su astaksantin, beta-karoten, vitamini B kompleksa, selen i cink, zeleni čaj, piknogenol, omega-3 masne kiseline, vitamini C i E.4,5
Astaksantin je lipofilni antioksidans koji pozitivno utiče na membrane i tkiva bogata lipidima. Ima preventivni efekat na fotoindukovane promene na koži, smanjuje upalne procese i poboljšava izgled i zdravlje kože. Astaksantin je čak hiljadu puta jači od vitamina C i deset puta jači od beta-karotena. Beta-karoten je najpoznatiji predstavnik karotenoida i deluje zaštitno protiv UV oštećenja, smanjuje oksidativni stres. Piknogenol ima fotoprotektivno, antioksidativno i protivupalno dejstvo, smanjuje opekotine i oštećenja kože od UV zraka. Vitamini C i E zajedno štite i vodene i masne delove ćelija, dok vitamini B grupe takođe pokazuju fotoprotektivni efekat. Minerali poput cinka, selena i mangana, zahvaljujući svom antioksidativnom delovanju, dodatno štite kožu, a fotozaštitno dejstvo pokazuje i silimarin.
Da bismo mogli da uživamo u suncu, a da izbegnemo štetne efekte UV zraka, kožu treba pripremati već s početkom proleća i nastaviti tokom leta korišćenjem kvalitetnih i sveobuhvatnih formula koje sadrže astaksantin ili beta-karoten. Tako se može delovati preventivno ili ublažiti postojeća oštećenja, jer — koža sve pamti. Važno je pridržavati se uravnotežene i raznovrsne ishrane i zdravog načina života.
Vlasta Orehovec, mag. pharm.
- Chen, A. C., Damian, D. L., Halliday, G. M. Oral and systemic photoprotection. Photodermatol Photoimmunol Photomed 2014; 30: 102‒111
- https://hrcak.srce.hr/file/191734
- González, S., Fernández-Lorente, M., Gilaberte-Calzada, Y. The latest on skin photoprotection. Clin Dermatol. 2008; 26:614–626
- Davinelli, S., Nielsen, M. E., Scapagnini, G. Astaxanthin in Skin Health, Repair, and Disease: A Comprehensive Review. Nutrients. 2018; 10(4):E522.
- http://www.inpharma.hr/index.php/news/1850/19/Nutritivna-fotoprotekcija
