Blagostanje (engl. wellbeing), u svojoj najosnovnijoj definiciji, podrazumeva prisustvo pozitivnih emocija i raspoloženja, kao što su zadovoljstvo i sreća, odsustvo negativnih emocija, zadovoljstvo životom, ispunjenost i dobro funkcionisanje u sopstvenom okruženju.
U ovom predprazničnom periodu sigurno će vam neko, uz druge dobronamerne čestitke, poželeti i blagostanje. Znate li šta ta želja zapravo podrazumeva? Moramo li čekati da nam se blagostanje dogodi ili možemo sami nešto učiniti da ga ostvarimo?
Blagostanje (engl. wellbeing), u svojoj osnovi, označava prisustvo pozitivnih emocija i stanja, kao što su sreća i zadovoljstvo, odsustvo negativnih osećanja, ispunjenost i dobro funkcionisanje u svojoj sredini.
Wellbeing je izuzetno važan pojam
Pojednostavljeno, wellbeing se može opisati kao pozitivan pogled na sopstveni život i osećanje zadovoljstva. Wellbeing nije samo „lifestyle“ pojam, već je snažno povezan sa našim zdravljem. On obuhvata i mentalno i fizičko zdravlje, što doprinosi holističkom pristupu prevenciji bolesti i promociji zdravlja. Brojne studije pokazuju da je percepcija ličnog blagostanja direktno povezana sa stepenom sopstvenog zdravlja, dugovečnošću, zdravim ponašanjem i navikama, socijalnim interakcijama, produktivnošću i drugim faktorima fizičkog i društvenog okruženja.1
Da je wellbeing važan pojam, svedoči i činjenica da se proučava kao deo socijalnog, ekonomskog i zdravstvenog profila stanovništva određene zemlje ili regiona. Samoprocena ličnog blagostanja predstavlja važan pokazatelj kvaliteta života neke populacije. Populacije s višim nivoom blagostanja produktivnije su na radnom mestu i verovatnije je da će pozitivno doprineti zajednici.
Moramo li čekati da nam se wellbeing dogodi?
Iako je pokazano da značajan deo blagostanja zavisi od naslednih faktora na koje ne možemo uticati, faktori okruženja su mnogo važniji – a na neke od njih, srećom, možemo. Postoje četiri stuba wellbeinga kojima upravljamo na ličnom nivou: redovna fizička aktivnost, zdrava i uravnotežena ishrana, socijalne veze i interakcije, kao i otpornost na stres i održavanje pozitivnih emocija.1
TELOVEEŽBA – PRVI STUB WELLBEINGA
Pokazano je da fizička aktivnost povećava izlučivanje neurotransmitera serotonina u mozgu. Serotonin je poznat i kao „hormon sreće“, jer je odgovoran za dobro raspoloženje. Takođe, redovnim vežbanjem raste nivo triptofana u mozgu – aminokiseline koja se koristi za proizvodnju serotonina. Dakle, fizička aktivnost na dva načina doprinosi boljem raspoloženju, a pored toga je ključna za očuvanje zdravlja tela, što direktno utiče na pozitivan pogled na sebe i život.
URAVNOTEŽENA ISHRANA – DRUGI STUB WELLBEINGA
Uravnoteženom ishranom obezbeđujemo unos neophodnih vitamina i minerala u organizam, čime omogućavamo pravilno funkcionisanje svih organa i sistema. S obzirom na savremeni način života, određene rezerve vitamina i minerala se ubrzano troše ili ih nema dovoljno. Kvalitetni i pažljivo odabrani dodaci ishrani, prilagođeni individualnim potrebama, mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja i kvalitetnom životu.
DOBRI MEĐULJUDSKI ODNOSI – TREĆI STUB WELLBEINGA
Održavanje dobrih odnosa s ljudima koji su nam bliski ključno je za kvalitetan život, a na te odnose značajno utiče vreme provedeno zajedno i nivo poverenja. Naravno, u životu često komuniciramo s ljudima s kojima nije lako pronaći zajednički jezik. Stresne međuljudske situacije, nažalost, deo su svakodnevice – kako na poslu, tako i privatno. Izbegavanjem nepotrebnih sukoba i veštim rešavanjem konflikata, uz asertivan pristup sagovorniku, smanjujemo negativan uticaj takvih situacija na organizam.
ZDRAV SAN – ČETVRTI STUB WELLBEINGA
Telu takođe moramo omogućiti da se oporavi od svakodnevnih napora. Dobra higijena sna daje nam energiju za novi dan, što značajno utiče na naš pogled na život. U proseku, 7–8 sati noćnog sna dovoljno je da većina ljudi zadovolji potrebe za odmorom i osećajem svežine.
Sve navedeno možemo prilagoditi sopstvenim potrebama, kako bismo poboljšali fizičko i mentalno zdravlje, sa krajnjim ciljem – postizanjem ličnog blagostanja.
Andrea Puđak Kelčec, mag.pharm.
